Kraj srpskog poreskog raja
Pravi poreski raj proteklih godina bila je Vrnjačka Banja. Cvetala je gradnja stanova i apartmana uz minimalne komunalne dažbine i visoke zarade investitora. Bila je to, reklo bi se, uigrana „šema“, piše Politika.
Recimo, jedan investitor dobija urbanističke uslove za gradnju 39 stanova namenjenih tržištu, a uz razne mahinacije građevinska dozvola mu glasi na 85 stanova. On onda, uz sopstveni rizik, gradi 109 stanova. Kad se naplaćeni troškovi za komunalije podele sa ovako uvećanim brojem stambenih jedinica, trošak je samo 15 evra po kvadratu. Tu investitor i te kako profitira, a kada ih proda profit je siguran i za budućeg vlasnika jer, primera radi, u ovom slučaju tridesetak stanova kupio je samo jedan kupac. On nije iz Vrnjačke Banje pa tamo, u svom mestu boravka „renta“ svoje stanove u banji, a nikakve dažbine ne plaća ni tamo ni ovde.
Uz tako tolerantnu lokalnu poresku vlast minulih godina je nedostatak u budžetu nadomeštan uglavnom skupim kreditima, pa je Vrnjačka Banja postala najzaduženija opština u Srbiji. Kako je objasnio predsednik opštine Boban Đurović, do 2011. godine dug je narastao na 330 miliona dinara, što bi značilo 110 evra po stanovniku. Nevolja je u tome što ukupan budžet iznosi oko 550 miliona dinara, a zatečeno je i oko milion evra dugova prema raznim dobavljačima. Zatim, dva javna preduzeća imaju dug oko 2,5 miliona evra na ime poreza i doprinosa radnicima.
Nova vladajuća koalicija formirala je komisiju čiji je zadatak bio da utvrdi broj onih koji dažbine ne plaćaju. „Prema njihovoj evidenciji oko pet hiljada poreskih obveznika, vlasnika uglavnom novosagrađenih stanova i apartmana, ne plaća porez na imovinu. Tu opština potražuje oko milion evra pa ćemo ući i sudski postupak naplate, tj. oduzimanja stanova radi prodaje na ime namirenja duga“, ističe Đurović.
Pored toga, pomenuta komisija je utvrdila i da je veći broj investitora gradio bez ili uz delimično plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, što je novi izvor prihoda za opštinski budžet.
„Utvrdili smo i da ima oko 1.200 nelegalnih priključaka na vodovodnu mrežu, a oni ni potrošenu vodu godinama ne plaćaju. Reč je o vlasnicima 827 stanova, 127 vikendica i 246 kuća. Tražićemo da u zakonskom roku od 60 dana plate priključak i paušalno izmire dug za potrošenu vodu ili slede tužbe i isključenja sa mreže“, dodaje Đurović.
Sagovornik Politike još ističe da su efekti ovih mera već vidljivi, pa je priliv u budžet za ovu godinu uvećan za 90 miliona dinara, a zahvaljujući ponajviše strpljenju i odricanju radnika komunalnih službi, Vrnjačka Banja je uređena i čista tako da je, kako Đurović tvrdi, ove godine 21 odsto povećan broj turista koji, ipak, nisu osetili ovo stanje pred bankrot.
