Rizik korupcije u novom Zakonu o izgradnji

Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji sadrži brojne rizike korupcije koji se, između ostalog, odnose na neprecizne odredbe i nejasne pojmove, saopštila je Agencija za borbu protiv korupcije.

U nacrtu se koriste, kako je navedeno, nedefinisani pojmovi, preširoka diskreciona ovlašćenja, nepostojanje roka za usvajanje podzakonskih akata, nepostojanje kriterijuma, uslova i postupaka i promovisanje pojedinačnih interesa na štetu javnog interesa.

Osnovni nedostatak nacrta zakona predstavlja činjenica da je u više slučajeva predviđeno usvajanje podzakonskih akata vlade, nadležnog ministra i lokalnih samouprava, a da nisu predviđeni rokovi za njihovo usvajanje, čime se dovodi u pitanje primena zakona u celini.

Agencija preporučuje da se predlozi podzakonskih akata pripreme istovremeno sa nacrtom zakona.

Takođe, potrebno je precizirati pojedine odredbe, tako da se spreče različita tumačenja i otklone svi rizici korupcije u pojedinostima.

"Pred nama je predlog zakona koji, kao i svi prethodni, može da se čita na različite načine. Propisi, međutim, ne smeju biti prilagođeni slobodnoj interpretaciji izborne i sudske vlasti, niti smeju da otvaraju mogućnost za zloupotrebe", izjavila je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić.

Korupcija u građevinarstvu, prema njenim recicma, bila je i ostala ugrađena u zakonska rešenja i o tome svedoči podatak da je u toj grani "crno tržište" zastupljeno sa više od 40 odsto.

Ona je rekla da samo u Beogradu ima oko 10 miliona kvadrata divlje gradnje, a u čitavoj Srbiji 1,3 miliona bespravno izgrađenih objekata.

U pravno uređenim državama, propisi i urbanističke norme temelje se na dva osnovna principa: poštovanje svojine (privatne, korporativne, zadružne, državne…) i konceptu javnog dobra, dodala je Babićeva.

Nacrt tog važnog zakona nije ispoštovao ova osnovna načela niti opravdao osnovni razlog svog postojanja – uređenja urbanističkog haosa u zemlji, navela je ona.