Kako funkcioniše Bitcoin i da li je zakonit?
Virtuelnu valutu Bitcoin za sada u Srbiji primaju samo dve ustanove koje su, kako se čini, uspele da prebrode sve administrativne prepreke, pošto je korišćenje stranih valuta u Srbiji zabranjeno.
Uz to, u državnim institucijama u Srbiji prosto ne znaju ni šta je bitcoin niti kakav mu je pravni status, pa se tako ne zna ni da li iko krši zakon kada vrši promet koristeći ovu valutu.
Nebojša Jovanović, osnivač E-gimnazije, koja je nedavno omogućila plaćanje školarine bitcoinima, kaže za Danas da se, iako još niko nije platio na ovaj način, dosta roditelja i budućih učenika interesovalo da isprobaju ovaj sistem plaćanja.
E-gimnazija je odlučila da cena za narednu školsku godinu bude četiri bitkoina, što je otprilike 2.000 evra, gledano po kursu od srede. Jovanović tvrdi da će cena ostati četiri bitcoina, bez obzira na kretanje njegovog kursa.
Budući da je u Srbiji jedino dozvoljeno sredstvo plaćanja dinar, E-gimnazija je pribegla zaobilaznom načinu za primanje bitcoina. Tako će svako ko bude želeo da plati virtuelnim novcem, bitcoine iz svog elektronskog novčanika prebaciti u novčanik E-gimnazije.
Škola će zatim konvertovati dobijeni novac u evre ili dolare na nekoj od vodećih svetskih berzi bitcoina Bitstamp ili MtGox na internetu i odatle će ih prebaciti na svoj račun u banci u Srbiji.
Novac će onda prebaciti u dinare i uplatiti kao školarinu za učenika koji je platio bitcoinima. Druga mogućnost je da tom učeniku jednostavno odobrimo stipendiju, kaže Jovanović i naglašava da škola ovim ne krši nijednu zakonsku odredbu.
Budući da se o bitcoinu vrlo malo zna u Srbiji, uprkos tome što ta valuta postoji već godinama, ne treba da čudi to što su Jovanovića već zvali i iz Narodne banke Srbije i iz Poreske uprave da bi se raspitali o tome kako E-gimnazija prima ovu valutu i o kakvom se to novcu uopšte radi.
Osim E-gimnazije, bitcoine u Srbiji prima i beogradski restoran Apetit, u kojem su takođe morali da pronađu originalno rešenje da bi mogli da svojim tehnološki naprednim gostima izdaju fiskalni račun.
Kako za Danas objašnjavaju u agenciji Creative media art sa kojom je Apetit sarađivao na razvoju ovog načina plaćanja, restoran prosto sopstvenim novcem izmiri račun koji je gost platio bitcoinima, a potom može da gostu izda fiskalni račun.
Pre toga, restoran gostu prinese tablet računar sa aplikacijom u koju se unese iznos računa u dinarima i automatski obračuna njegova vrednost u bitcoinima prema trenutnoj vrednosti na Bitstamp berzi.
Mušterija onda svojim mobilnim telefonom skenira poseban kod sa tablet računara i traženi iznos se automatski skida sa njegovog virtuelnog novčanika i prebacuje u novčanik restorana. Apetit posle sebi prebaci novac slično kao E-gimnazija.
Vrednost bitcoina je nakon vrtoglavog rasta i probijanja granice od 1.000 dolara počela naglo da pada, pošto što su kineske vlasti zabranile svojim bankama da primaju ovu valutu.
Upozorenja su došla i iz Francuske, ali i iz Evropske unije, što je sve uticalo na to da je kurs bitkoina pao na oko 660 dolara, prema kursu od srede.
