Recept protiv sunovrata srpske industrije
Bez rasta industrije Srbija ne može očekivati privredni rast i razvoj, a on se može ostvariti jedino kroz povećanje proizvodnje, izvoza i zapošljavanja, ocenjeno je na konferenciji "Deindustrijalizacija u Srbiji – mogućnost revitalizacije industrijskog sektora".
Na sunovrat industrije u Srbiji, prema mišljenju ekonomiste Mlađena Kovačevića, u najvećoj meri uticali su pogrešan model privatizacije, precenjena vrednost nacionalne valute i visoke kamatne stope, tri faktora koja su, prema njegovim rečima, po oceni mnogih svetskih stručnjaka, recept za propast privrede.
Bankrot se Srbiji za sada nije desio, jer se preterano zadužila, smatra on, ali upozorava da to ne može večno da traje.
Problem Srbije nije samo ekonomska, već i opšta društvena kriza, rekao je Kovačević i podsetio da su se mnoge zemlje u novijoj istoriji našle u krizi, ali se nijedna nije izvukla iz nje radeći po diktatu međunarodnih finansijskih institucija.
Na deindustrijalizaciju u Srbiji uticalo je više faktora, a u najvećoj meri stanovište da će tržišni zakoni sami od sebe uspostaviti tržišnu ravnotežu i zapostavljena uloga države, istakao je profesor Boža Drašković.
Drašković je ukazao da bi subjekti razvoja industrije u narednom periodu trebalo da budu država, ali ne u funkciji korupcije političara i investitora, zatim privatni investitori uz kontrolisane subvencije i strani investitori, ali bez subvencija za radna mesta već uz poreske olakšice za unos novih tehnologija.
Ekonomista Ljubodrag Savić je naveo da trenutno u industriji radi 275.000 zaposlenih, što je na nivou 1955. godine.
Izvozno orijentisana industrija je model razvoja koji bi Srbija trebalo da primeni u narednom periodu, predložio je on. Takođe je neophodno formirati i Razvojnu banku koja će davati podršku proizvodnji, izvozu i zaposlenosti, smatra Savić.
