Veća rudna renta siromaši budžet
Eventualnim donošenjem odluke o povećanju rudne rente NIS-u, država bi mnogo izgubila, dok bi dobitak bio potpuno zanemarljiv.
Stoga takvu odluku nikako ne bi trebalo doneti jer je direktno suprotstavljena ekonomskim interesima zemlje, smatra stručna javnost u Srbiji.
Ako se zna da je Vlada 23. maja donela odluku da rudna renta za NIS ostane tri odsto do 2023. godine, javnost potpuno zbunjuje da pojedini ministri tvrde da u vezi sa tim nisu konsultovani, odnosno da nisu učestvovali u donošenju takve odluke.
Da je rudna renta za NIS povećana na sedam odsto prošle godine u budžet bi bilo uplaćeno 6,3 milijarde dinara više nego što je sada slučaj, odnosno ukupno 11 milijardi dinara za 2012. i prvih devet meseci 2013, ali bi investicije te kompanije i ukupne poreske uplate u tom periodu bile daleko niže. Naime, investicije NIS-a su u ovom periodu iznosile gotovo 94 milijarde dinara.
Jelica Putniković, urednica internet portala Balkanmagazin kaže za Danas da se 2009. godine, kada je u NIS došao ruski strateški partner Gaspromnjeft, verovalo da su naftni resursi na teritoriji Srbije iscrpljeni i da domaća proizvodnja nafte nema perspektivu.
"Iako povećanje rezervi niko nije očekivao, investiranje NIS-a u reanimaciju domaćih naftnih nalazišta, uz primenu novih tehnologija i razradu složenih ležišta, dovelo je do povećanja proizvodnje na postojećim nalazištima i rasta resursne baze. Nesporno je da domaća proizvodnja sirove nafte smanjuje njen uvoz, odnosno, devizni izdatak NIS-a, a samim tim i Srbije. A povećanjem proizvodnje sirove nafte i gasa u Srbiji, NIS zemlji obezbeđuje energetsku nezavisnost, a ekspanzijom u regionu obezbeđuje resursnu bazu, bitnu za uspešno poslovanje, jer je evidentna sve veća konkurencija ostalih naftnih kompanija. Ne treba zaboraviti da NIS širi naftni biznis u region, ne samo kroz istraživanje i buduću eksploataciju sirove nafte i prirodnog gasa u region već i kupovinom postojećih i otvaranjem novih benzinskih pumpi u okolnim zemljama, od kojih su neke i članice Evropske unije. Taj investicioni zamah teško da bi bio toliki da većinski vlasnik NIS-a, ruski Gaspromnjeft ne oseća da je kao investitor podržan u Srbiji. A politika naplate poreza i rudnih taksi svakako spada u domen dažbina koje bitno utiču na finansijsku sigurnost svakog investitora", kaže Jelica Putniković.
Sagovornica Danasa ističe da je naplata rudne rente regulisana inače, međudržavnim naftno – gasnim sporazumom Srbije i Rusije još 2008. godine, a da je Vlada Srbije ove godine donela zaključak, prema njenim informacijama jednoglasno, da rudna renta za NIS ostaje tri odsto do 2023. godine.
Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik Nove srpske političke misli kaže za Danas da problem vezan za rudnu rentu u suštini ima duboke političke korene i dodaje da je izuzetno je bitno da se velikim investitorima u Srbiji obezbedi da posluju u stabilnom pravnom, ekonomskom i političkom okviru. Zato je važno da se strateški dokumenti poput energetskog sporazuma koji je donela država Srbija poštuju bez obzira koja je politička garnitura na vlasti jer je reč o dokumentu koji uređuje odnose dve zemlje u energetici u vremenskom periodu koji je mnogo duži od života jedne vlade u Srbiji.
