Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine
Kompanije, mahom multinacionalne, koje prodaju robu široke potrošnje u većini zemalja našeg regiona imaju silazni trend poslovanja! U prva dva kvartala ove godine ukupna prodaja pada između jedan i osam odsto za skoro dve trećine njih. Samo petina firmi ima rast prodaje između dva i tri odsto, dok ostatak kompanija posluje nepromenjeno u odnosu na proteklu godinu.
Kada pričamo o retailu u Srbiji, moramo da sagledamo nekoliko aspekata. Prvi je odnos tradicionalne i moderne trgovine na jednom tržištu da bi mogli da procenimo potencijal tržišta, njegovu snagu. Srbija, u tom pogledu, u odnosu na okolne zemlje Crnu Goru, BiH, Makedoniju ima sličnu situaciju, gde je udeo tradicionalne trgovine veći, za razliku od ostalih zemlja EU. To znači da u narednih nekoliko godina, do 2020. glavni trend u maloprodaji regiona biće ukrupnjavanje prodajnih lanaca.
Ukrupnjavanje trgovine predstavlja standardizaciju usluge nekoliko prodajnih lanaca. Ali, ono što je najvažnije, ukrupnjavanje donosi i značajno sniženje troškova nabavke, distribucije i prodaje robe, što će u kombinaciji sa osetnim padom kupovne moći stanovništva biti vrlo aktuelno u narednom periodu, ukazuju stručnjaci.
Po pitanju brendova, trenutno na tržištu Srbije rade tri velika, i nekoliko manjih prodajnih lanaca. Na prvoj poziciji je belgijski Delhaize u okviru koga posluju Maxi i Tempo, slovenački Mercator i Roda, koji do kraja godine treba da budu pripojeni hrvatskom Agrokoru, koji u Srbiji već poseduje trgovine Idea. Slede francuski Interex, grčki Super Vero, nemački Metro, a od domaćih Univerexport, DIS i drugi manji prodajni lanci. U regiou jugoistočne Evrope uveliko već posluju i trgovinski lanci Carrefour, Lidl, Bila, Tesco, ali i Schwarz, Aldi, Rewe, Auchan, Ikea…
Kada je reč o maržama trgovaca, prošle godine samo su neke male privatne trgovačke firme u Srbiji završile godinu pozitivno, svi ostali su bili sa gubitkom zbog kursnih razlika. Ako bi se sada govorilo o profitu u trgovini bez kursnih ralika, on je od početka krize 2008. između 0,8 i 1,5 odsto.
A trgovina je intenzivna privredna, uslužna grana koja zapošljava 20 odsto radne snage u Srbiji, a ima taj profit. Ako se govori o bruto maržama od kojih se pokrivaju svi troškovi, onda su one u Srbiji opet niže nego u okruženju i kreću se od 16 do 18 odsto, opet u zavisnosti od strukture formata, trgovine koje imaju više malih formata imaće veće bruto marže, i obrnuto.
Za potrošače u Srbiji peta krizna godina protiče u znaku velike besparice i velikog odricanja! Dramatično opada potrošnja, čak i osnovnih namirnica. Pod pritiskom krize mnogi su prinuđeni da štede i na hrani, što je desetkovalo prodaju u prehrambenim trgovinama. Pazari se najosnovnije – hleb, mleko, jaja, povrće, meso, kafa. Ostale namirnice sada se smatraju luksuzom. Život u Srbije danas je, prema statističarima, skuplji 30 odsto nego pre pet godina.
Istraživanja pokazuju da četvrtina potrošača meso kupuje povremeno, da je 28 odsto znatno smanjilo kupljene količine, da je 15 odsto njih počelo da kupuje isključivo na akcijskim sniženjima.Statistika prikazuje da je na mesečnom nivou opala prodaja hrane za 6,2 odsto.
– To je posebno upozoravajuće, jer je hrana kod nas skuplja od mnogih zemalja u svetu – kažu ekonomisti. – Poslednji podaci govore da prosečna plata iznosi oko 44.000 dinara, da rast potrošačkih cena na međugodišnjem nivou iznosi 4,9 odsto, da je promet u trgovini na malo realno opao za deset odsto, a stopa nezaposlenosti je 24 odsto.
PROMETI U MINUSU
Velike i vredne kupovine hrane danas su prava retkost. U dnosu na 2008. promet u maloprodaji, realno je pao za 30,2 odsto i jedan je od osnovnih pokazatelja smanjene kupovne moći stanovništva. 'Vakuum' u novčanicima, u kombinaciji sa paprenim cenama uticao je na to da je meso u našim tanjirima češće začin, nego glavno jelo. Sa prosečnim zaradama koje u Srbiji, u dve trećine slučajeva iznose oko 30.000 dinara, ne može se ni očekivati neki promet.
– Zbog skoka cena osnovnih namirnica, kupujemo drastično manje količine hrane nego ranije, potrošači prate akcijska sniženja u megamarketima – tvrdi Petar Bogosavljević, presednik Pokreta za zaštitu potrošača. – Osnovne potrebe se ne zadovoljavaju. Štednja na hrani, na onome što je važno za život i za zdravlje nacije vrlo je veliki problem.
TRENDOVI U REGIONU
Jugoistočna Evropa je i dalje jedno od najsporijih tržišta što se tiče privrednog rasta, kao i rasta prodaje i profita. Poslednja ispitivanja pokazuje zabrinjavajuće trendove u gotovo svim zemljama u jugoistočnoj Evropi. Rezultati su znatno slabiji nego u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Poljske, Turske, Slovačke, Mađarske…
Multinacionalne kompanije koje prodaju hranu i piće su u nešto boljem položaju. Ipak, i ovde je veliki broj onih kompanija, koje ne ostvaruje nikakav rast, čak beleže i velike gubitke. Primer Belgijskog Delhaize, koji je u trećem kvartalu ove godine zabeležio gubitak od čak 191 milion evra.
RAST PRIVATNIH ROBNIH MARKI
U uslovima smanjene kupovne moći i cenovne osetljivosti kupaca, prednost dobijaju privatne robne marke, koje se mogu kupiti po nižim cenama, a njihov kvalitet je takav da idu i u premium segment, koji je nekada bio rezervisan za poznate brendove.
Udeo privatnih robnih marki u Srbiji trenutno je skroman i iznosi oko sedam odsto, dok u nekim razvijenim evropskim zemljama iznosi i više od 50 odsto. Na tržištu jača i udeo diskontnih lanaca, odnosno jeftinijih prodavnica, koji raste iz godine u godinu i u Nemačkoj recimo iznosi preko 55 posto.
Medijska kuća BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom 'FMCG SEKTOR DO 2020.' u hotelu Hyatt Regency Beograd, u utorak, 03. decembra, 2013. godine. Skup će okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regiona, državnih institucija i organizacija, predstavnike FMCG sektora: proizvođače, distributere i trgovce, kao i predstavnike medija.
