Ekonomsko povezivanje zapadnog Balkana
Zemlje zapadnog Balkana treba da definišu nacionalne ekonomske politike, da se snažnije povežu, ali i Evropska unija mora prepoznati region kao značajno tržište, izjavio je premijer Crne Gore Milo Ðukanović na izlaganju na Desetom bečkom ekonomskom forumu.
Države regiona, prema njegovim rečima, mogu mnogo toga same da urade, da se snažnije i bolje povežu, otklone barijere za slobodnu trgovinu, mudrije koriste resurse i unaprede konkurentnost i poslovni ambijent.
Moramo odlučno sprovesti radikalne reforme, koje će učiniti naše države privlačnije za život i investicije, poručio je Ðukanović.
On je dodao da je infrastruktura u regionu problem i izrazio uverenje da regionalna saobraćajna i energetska infrastruktura mora biti u fokusu evropskog proširenja i da evropski fondovi moraju biti pristupačniji i veći.
EU treba da pomogne da zapadni Balkan ostvari prosperitetnu budućnost. Samo ubrzani ekonomski razvoj i približavanje standardima EU može učiniti region dugoročno stabilnim, uveren je šef crnogorske vlade.
Problemi u evrozoni su negativno uticali na globalni rast, a anemični rast evrozone utiče na ekonomije zapadnog Balkana, koje su blisko povezane kroz trgovinske i ekonomke tokove, rekao je on.
Postoji realna opasnost da, kao i prethodne četiri godine, region ostane zaglavljen u opasnoj spriali niskog ekonomskog rasta, rastućih dugova javnog sektora i visoke stope nezaposlenosti mladih, upozorio je on.
Na Desetom bečkom ekonomskom forumu, na čijem otvaranju je govorio Ðukanović, u članstvo je primljena Litvanija.
