Nazovite svoju porodicu `Srećna`: Zaboravljenih sedam koraka

Ma koliko napredovala tehnologija, ma koliko je olakšana komunikacija i informacije postale dostupne svuda i uvek, neki odnosi se i dalje drže starih pravila. Porodica je bila i ostala stub, početak i kraj za osećaje sreće, ispunjenja i uspeha. Ali, postoje razlozi zbog kojih su sociolozi i psiholozi zabrinuti kada se radi o ‘zdravlju’ savremene porodice – mnogo je toga narušenog i čini se da se porodica i porodični odnosi zapostavljaju.
Mnogo je studija i saveta u pokušajima da se porodici pripiše epitet ‘srećna’.

Porodični obroci. Nedavna istraživanja pokazala su da deca koja večeraju sa roditeljima imaju manje šanse da upadno u loše društvo, konzumiraju drogu, alkohol i cigarete, ostanu u drugom stanju, imaju problema u ishrani ili da izvrše samoubistvo. I ne samo to – dodatna istraživanja otkrila su da mališani koji uživaju u porodičnom obedu imaju bogatiji rečnik, lepše manire, zdravije se hrane i imaju veće samopouzdanje. Najtemeljnije istraživanje na ovu temu rađeno je na Univerzitetu Michigan gde su profesori  16 godina pratili veliki broj američkih porodica i ustanovili da su ova deca postizala bolje akademske uspehe i pravila manje problema u školi. Obrok sa najmilijima pokazao se kao uticajniji od vremena provedenog u školi, u učenju, na verskim sekcijama ili na sportu. Čak i zajednički obrok jednom nedeljno pravi razliku.

Pričajte deci o njihovim precima. Istraživači su došli do zaključka da su deca koja su više znala o svojoj porodičnoj istoriji bila sigurnija u sebe i imala veći osećaj kontrole nad svojim životima. Najzdravije što za svoje dete možete uraditi jeste da budete iskreni i otvoreni. Ne znate kako? Budite narator vaše porodične priče. „Deco, imali smo uspona i padova u porodici, nije sve uvek bilo bajno, ali danas smo tu gde smo, zajedno, uvek tu jedni za druge“, početak je priče koja može da bude i vaša.

„Deda se sredinom prošlog veka doselio iz ______, baba je bila jedinica sa petoro braće, ona je bila stub porodice. Majka je dugo bila član upravnog odbora bolnice, imali smo i porodični biznis. Stric vam je imao problema sa zakonom, a pre nego što ste došli na svet kuća nam je izgorela. Ali, bez obzira na sve, mi smo uvek bili zajedno kao porodica…“.

Osećaj pripadnosti i poznavanje svojih predaka stvoriće sutra od deteta osobu sigurnu u sebe i novog naratora vaše porodične priče.

Smanjite stress. Verovali ili ne, ali manje stresa u domu je nešto što svako dete želi više od svega drugog. U anketi u kojoj je učestvovalo preko hiljadu porodica, Ellen Galinsky načelnik Family and Work Instituta, postavljala je deci pitanje: „Ako možete da birate samo jednu želju od svojih roditelja, šta bi to bilo?“. Iako su mnogi roditelji pomislili da će deca poželeti da više vremena provode zajedno, prevarili su se. Najveći broj mališana poželeo je da su njihovi roditelji manje umorni i manje napeti i pod stresom. Istraživanja su pokazala da roditeljski stres slabi moždane sposobnosti dece, troši njihov imuni sistem, povećava rizik od gojaznosti, mentalnih bolesti, dijabetesa, alergija, čak utiče i na kvalitet zuba dece.

Budite deo veće verske zajednice. Veliki broj studija pokazao je da su religioznije porodice srećnije. Zašto je to tako? Nakon analize studije više od tri hiljade ljudi, istraživači su došli do zaključka da uticaj same vere u boga nema toliko veze sa satisfakcijom o kojoj pričamo, već prijatelji, istomišljenici koji se stiču. Ono što je bitno jeste broj prijatelja koje imate u svojoj verskoj zajednici. Kažu da je deset magični broj, drugim rečima što više prijatelja imate bićete srećniji.

Pravite kontrolne liste. Putovanje sa porodicom, pogotovo sa decom, može biti vrlo haotično. Krenuti na vreme, sve spakovati, organizovati, uvek se nešto zaboravi. Zato su tu liste kao provera da su svi i sve stvari na broju. Sastavite listu nedelju dana pred put, proveravate karte ili automobil, pomerate obaveze, dakle, sve što se ipak ne obavlja za poslednji čas. Potom dva dana pred put – kupovina namirnica, higijene, svega neophodnog i lista na sam dan polaska kada štiklirate poslednje detalje. Listu sastavljajte sa decom, pitajte ih za mišljenje, možda ste vi nešto zaboravili, a njima je bitno. Ona ne mora biti predugačka, dovoljno je da ima i sedam stavki, nije tu da vas dodatno optereti već da olakša život.

Neka deca preuzmu veću ulogu. Naučnici sa Univerziteta California otkrili su da deca koja planiraju svoje vreme, postavljaju nedeljne ciljeve i ocenjuju vlasititi rad, izgrađuju prefrontalni korteks i ostale delove mozga koji im pomažu da imaju veću kognitivnu kontrolu nad svojim životima. Ove tzv. menadžerske veštine pomažu deci u samodisciplini, fokusu i pravilnom vaganju između prednosti i mana svojih izbora. Pustite ih da biraju kazne i nagrade za svoje postupke. Biranjem kazne, deca će se više truditi da ih izbegnu, a biranjem nagrade biće daleko više motivisana da ostvare uspeh.

Bake imaju super moći. Rezultati studija sa Univerziteta Utah, pokazuju neverovatne prednosti koje donose bake, jer uče decu da sarađuju i da budu saosećajniji. Deca koja provode više vremena sa babom i dedom su društvenija, bolja u školi i pokazuju više brige za ostale. Istraživanja pokazuju da su bakine supermoći izuzetne po savremenu porodicu – ne samo što decu uče strpljenju i toleranciji, već su i majke koje imaju podršku baka manje pod stresom i lakše se prilagođavaju deci.