U projekat `Zagreb na Savi` uključuje se i EU
I dok se za projekat „Beograd na vodi“ i dalje traži strateški partner, a cela priča ima i politički karakter, naše komšije u Hrvatskoj su već počeli da rade na konkretnim stvarima kada je u pitanu njihov projekat „Zagreb na Savi“.
Naime, Jutarnji list danas piše da su u ovaj projekat sada uključuje i Evropska unija, koja će preko fonda Western Balkans Investment Framework sufinansirati izradu strateške studije uticaja na životnu sredinu tog milijardu i po evra vrednog megaprojekta.
Studija je vredna dva miliona evra, od čega EU učestvuje sa 1,5 miliona, a rok za njen završetak je 18 meseci.
Na studiji će raditi grupa od 26 hrvatskih i stranih stručnjaka iza kojih je iskustvo na sličnim poslovima. Odluči li EU sufinansirati projekat, ta će studija biti i temelj za povlačenje novca iz fondova Unije.
“Zagreb na Savi” jedan je od ključnih projekata bivšeg prvog potpredsednika Vlade Radimira Čačića. Taj bi višegodišnji projekt trebao angažovati zamrlu hrvatsku građevinu i zemlju konačno, nakon pet godina krize, gurnuti u pravcu privrednog oporavka.
“Zagreb na Savi” je višenamenski projekt, koji počiva na četiri stuba. Prvi aspekt je vodoprivredni koji bi nivo odbrane od poplave na području od granice sa Slovenijom do Siska trebao povećati gotovo 10 puta. Drugi stub projekta je energetski, a njime bi se u velikoj meri rešilo pitanje napajanja metropole strujom.
Treći, ne manje bitan deo projekta je saobraćajni, a njegovom bi realizacijom Sava postala plovna do granice sa Slovenijom, a njome bi plovili rečni kruzeri, isto kao i Kupom na potezu od Siska do Pokupskog. Četvrti i poslednji stub projekta je prostorni. Kako bi novi kanal Sava – Sava apsorbovao vodeni talas, 50 kilometara nasipa u Zagrebu izgbubilo bi sadašnju funkciju, čime bi se u srcu metropole oslobodilo oko 350 hektara zemljišta. To je površina veća od londonskog Cityja i sadašnjeg središta Zagreba, za koje bi, međutim, Grad tek trebao osmisliti sadržaje.
