Više od četvrtine Hrvata za štednju u ‘slamarici’

U narednih godinu dana više od polovine hrvatskih građana (53 posto) neće biti u mogućnosti da štedi novac, što je najviši postotak ’neštediša’ u odnosu na početak krize, pokazuje istraživanje agencije Gfk.

Samo je 13 odsto ispitanika izjavilo je da će u narednih godinu dana biti u mogućnosti da štedi, što predstavlja pad od sedam odsto u odnosu na prethodne tri godine kada se taj procenat kretao između 20 i 21 odsto.

O prevladavajućem pesimizmu svedoči i podatak da dve trećine građana očekuje još lošije privredno stanje u zemlji u sledećih godinu dana, dok se samo njih sedam odsto nada privrednom oporavku.

U situaciji kada bi imali sredstva i mogućnosti za štednju, hrvatski građani bi novac najradije oročili u banci, njih 32 odsto, dok bi 21 odsto njih novac poverilo na čuvanje stambenim štedionicama.

Od preostalih načina štednje, aktuelno je čuvanje novca kod kuće, koje preferira 27 odsto građana. Procenat Hrvata koji bi rađe novac čuvali u "slamarici" povećao se ove godine u odnosu na septembar 2011. godine kada je iznosio 18 odsto, i u odnosu na mart 2012. kada je bio 21 odsto.

Sve manje hrvatskih građana se opredeljuje i za štednju u vidu ulaganja u nekretnine, na šta je verovatno uticao pad cena nepokretnosti. Naime, u junu 2008. godine 32 odsto građana je preferiralo kupovinu nekretnine kao način štednje, dok je takvih sada 25 odsto.

Slična situacija je i kod kupovine zemljišta, za koju se, kao oblik štednje, izjasnilo 14 odsto građana, za razliku od njih 24 odsto iz juna 2009.

Za razliku od kupovine nekretnina ili zemljišta, kao oblika štednje koji je sve manje popularan među hrvatskim građanima, ulaganje u zlato kao način štednje, pokazuje se sve interesantnijim među hrvatskom populacijom.

Rast vrednosti zlata verovatno je doveo do toga da se trenutno sve veći broj građana odlučuje na ovakav oblik štednje, u junu 2009 šest odsto je preferiralo zlato kao oblik štednje, dok je u decembru 2012. ta cifra iznosila 19 odsto.