‘Krvna slika’ javnih preduzeća poznata u oktobru
Ministarstvo privrede prosledilo je obračun takozvane lične karte svim javnim i preduzećima u restruktuiranju koje treba što pre da popune. U njima se na više različitih tabela traže ne samo opšti podaci, već i celokupna potraživanja. Ti podaci, prema obećanju ministra privrede Saše Radulovića, znaće se u oktobru, piše Politka.
Rezultati će biti javno saopšteni na jednoj konferenciji, a svi privrednici biće pozvani da predlože rešenja. Ministar je objasnio da se ‘lične karte’ rade kako bi se utvrdilo njihovo finansijsko stanje, imovina, obaveze, ko su kupci, dobavljači, tj. kako izgleda ‘krvna slika’ tih preduzeća. “Ići ćemo i na lokalni nivo, kao i u sva preduzeća za koja je zadužena Agencija za privatizaciju, u kojoj ima 615 privrednih subjekata, koji zapošljavaju 102 hiljade ljudi”, kaže Radulović za Politiku i dodaje da će se poštovati zakonski rok da preduzeća u restrukturisanju mogu da ‘prežive’ do poslednjeg junskog dana 2014 godine.
Ovaj list podseća da su takve ‘lične karte’ pravljene više puta, praktično sa svakom novom vladom. Rađeni su popisi, nudila su se rešenja. A nikome, pa ni ministru Raduloviću, ne može biti svejedno šta će se sutra dogoditi na socijalnom planu ako veći deo tih ljudi ostane bez posla u relativno kratkom periodu. O tome najbolje svedoče podaci da je privreda u Srbiji u 2012. godini poslovala sa ukupnim gubitkom od 63 milijarde dinara, a najveći deo tih gubitaka čak 87 odsto, napravila su javna preduzeća. Prema podacima Agencije za privredne registre, njihov gubitak u 2012. dostigao je 54 milijarde dinara.
U vrhu liste 198 javnih preduzeća koja su gubitaši nalazi se Srbijagas, gde pripadnici pripadnici Uprave kriminalističke policije i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala trenutno pregledaju dokumentaciju i sve papire vezane za poslovanje ovog javnog preduzeća, a koje ima 35 milijardi dinara gubitka, slede ga Železnice Srbije sa 16, Petrohemija sa 12 i Putevi Srbije sa minusom od oko osam milijardi dinara.
Privrednici odavno vape da se što pre zaustavi razorno delovanje državnih preduzeća, ali po rečima Milana Glišića, asistenta na beogradskom Ekonomskom fakultetu, taj težak posao ipak će morati da počne detaljnim snimanjem stanja u svakoj firmi ponaosob, prenosi Politika. Jer, kako on kaže, potpuna slika ne može da se stekne iz godišnjih finansijskih izveštaja.
Po njemu već sada je moguće preduzeti nekoliko opštih mera koje bi sigurno doprinele stabilizaciji finansija i poboljšanja profitabilnosti državnih preduzeća. “Reč je o profesionalizaciji menadžmenta, ograničavanju zloupotrebe političkog uticaja na poslovanje, promeni cenovne politike u slučajevima u kojima je to moguće, pooštravanju kontrole troškova zarada i troškova materijala, insistiranju na javnim nabavkama i podizanju efikasnosti naplate potraživanja”, kaže sagovornik Politike.
