Hrana za dušu Velje Pavlovića: Svi smo mi u nekom filmu
Kultnog novinara za poštovanje i autora više televizijskih emisija (‘Nivo 23’, ‘Duhovnici’, ‘Nezaštićeni svedok’), Velimira Velju Pavlovića život nije hteo da odvuče u drugu profesiju. Kaže da baš zbog toga lakše podnosi sve što mu se događa. Između ostalog, od novijih projekata može da se pohvali radom na dokumentarnom filmu ‘Pitam se pitam, ko je Timoti Džon Bajford’
Pitamo se, pitamo se ko je Timothy John Byford?
Engleski džentlmen u Beogradu. Čovek koji je oplemenio srpsku kulturu poput nekih drugih ‘srpskih stranaca’, kao što su, na primer, vizantolog Georgije Ostrogorski ili lekar Arčibald Rajs.
Otkud vi u filmu?
Svi smo mi u nekom filmu. Moj ‘film’ je da TV, kao najmoćniji medij, treba više da koristi dokumentarne i igrane forme. Pogotovo u Srbiji. Na taj način mnoge ‘komplikovane’ stvari bile bi brzo i lako objašnjene.
Na kojoj biste svetskoj TV stanici voleli da se emituju vaše emisije?
Najviše bih voleo kad bi naše televizije postale svetske, a ja ostao da radim u njima. Nažalost, TV program u Srbiji spada u lošije u Evropi.
U mladosti ste voleli kafanu Manjež. Gde danas volite da ručate?
Manjež je bio ‘meeting point’ moje generacije, i mog kraja. Danas živimo u drugom vremenu. Najsmešnije mi je kad uhvatim sebe kako ručam sa gospodinom lapom topom i čitam po intenetu. Omiljene kafane su mi se izmestile iz centra, od Ade sve do Slovca (npr. ‘Ćurkova kafana’). Al’ obilazim ih, redovno.
Da li je život mogao da vas odvuče u drugu profesiju?
Mogao je, ali nije hteo. Drago mi je što me je mrcvario ulogom novinara jer danas lakše podnosim sve što mi se događa.
Da li su The Rolling Stones još uvek na vrhu vaše play liste?
Neke stvari su zaista iznad vremena. Kao Hilandar, na primer, kao početni rif za pesmu ‘Gimme Shelter’
Šta kažete kćerki kada vas pita Šta je uspeh?
Ja učim od nje šta je uspeh. Ona je jedan je od najboljih studenata Pravnog fakulteta (onog pravog, starog, Pravnog).
Vaš intervju koji nikada nećete zaboraviti…
Napisao sam za NIN intervju sa britanskim genetičarem i dobitnikom Nobelove nagrade za biologiju. Naslov teksta bio je ‘Živećemo 500 godina!’. Naučnik je odleteo iz Beograda u četvrtak, kad sam i predao tekst u štampu. Sledećeg utorka uspeli smo samo da u isti tekst ubacimo anterfile:’Čovek koga smo intervjuisali umro je ove nedelje u Londonu’.
Kada kažu ‘pisac’, na koga pomislite?
Toliko ih je mnogo najboljih, da ni dvadeset ne mogu da izdvojim. Dilan (Bob) i Basara, ipak…
Šta to u Beogradu ne sme da se propusti?
Zalazak sunca gledan sa Kalemegdana.
Zbog čega ste posebno srećni ovih dana?
Zbog Sokobanje u kojoj trenutno šetam, plivam i čitam knjigu ‘Gogolj i đavo’ D. Mereškovskog. Od stotinak nezaboravnih rečenica iz knjige, izdvajam: "Legenda se širi iz gornjih u donje narodne slojeve". Kod nas je nažalost obratno. Đilkoši su na vlasti.
Vaša tri velika DA…
Je l’ to nešto kao ‘veliko Titovo NE’!? Verujem da su i sva velika DA i sva velika NE uvek jedna velika laž. Život je neprekidno ustajanje iz blata. Svakog jutra. Održava nas samo upornost i vera da će biti bolje.
