Usporena giljotina propisa
Kao jednu od važnih mera ministar privrede Saša Radulović naveo je radikalnu 'giljotinu propisa', koja bi trebalo da rastereti privredu od suvišnih troškova i nepotrebnih administrativnih procedura. Procenjeno je da bi spovođenje 340 preporuka za ukidanje ili izmene pojedinih propisa moglo da donese uštede od oko 183 miliona evra godišnje. Od 340 preporuka za sada je sprovedeno 212, piše Politika.
Iako je planirano da sveobuhvatna reforma propisa bude okončana sredinom 2010-te, to se nije dogodilo, u najvećoj meri zbog neažurnosti administracije. Pored izjava tadašnjeg ministra, Mlađana Dinkića, da 'giljotina propisa' neće biti jednostavan zadatak, ipak je sprovedeno 212 preporuka, koje su donele ušede od 128,5 miliona evra. Trenutno je u proceduri još 26, sa očekivanom uštedom od 18,4 miliona evra.
Mira Prokopijević, direktorka vladine Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, kaže za Politiku da su u procesu merenja administrativnih opterećenja imali političku podršku na najvišem nivou vlasti. Ona takođe napominje da su rokovi za primenu određenih preporuka preambiciozno postavljeni, jer je kod pojedinih preporuka prethodno bilo potrebno sprovesti niz aktivnosti, tako da zadati rokovi zbog objektivnih okolnosti nisu mogli da budu ispoštovani.
Sagovornica Politike dodaje i da izmena pojedinih propisa nije bila usklađena sa planom zakonodavne aktivnosti pojedinih regulatornih tela. „To je bio slučaj sa svim sistemskim zakonima između ostalih i sa Zakonom o radu, gde reforma najsporije napreduje“, objašnjava Mira Prokopijević za ovaj list.
Najviše preporuka bilo je u ekonomiji i finansijama, pa su logično, ta ministarstva bila i najaktivnija. Preporuke koje još nisu sprovedene odnose se na uprošćavanje poreskih procedura, propise o radu, inspekcije, licenciranje i građevinske dozvole, piše Politika.
Najveće uštede doneli su ukidanje svakodnevnog predavanja pazara u iznosu od 68,1 milion evra godišnje i produženje trajanja putnih naloga sa sedam dana na mesec dana od dana izdavanja, koje godišnje nosi 22,6 miliona evra. Dok uspostavljanje jednošalterskog sistema za prijavu i odjavu zaposlenih na socijalno osiguranje štedi privredi oko 13 miliona evra, prenosi Politika.
