Srpski radnik među najmanje plaćenim u Evropi
Dok zaposleni u Francuskoj za sat zaradi prosečno 34 evra, u Srbiji njegov kolega na toliko para može da račune tek posle više od 15 časova što je gotovo dva radna dana.
Da bi sustigli radnika u Nemačkoj, koji za 60 minuta obezbedi sebi 30 evra, na poslu zaposleni u Srbiji moraju da budu bar 13 sati. To važi samo za one sa prosečnom platom, a takvih je u Srbiji sve manje, pišu Novosti.
Poređenje sa zaradama za dve trećine zaposlenih koji u koverti dobiju manje od proseka, previše je bolno. Oni sa posla kući odnesu tek oko 25.000 dinara mesečno. Njihov sat košta tek 1,3 evra. Tako se srpski radnik svrstao među najmanje plaćene na Starom kontinentu.
Sat rada u Evropskoj uniji staje od 3,9 do 39 evra, u zavisnosti od toga da li je reč o Bugarskoj ili Švedskoj, članicama EU. Razlike u evropskim platama izraženije su i od razlika u nacionalnom bogatstvu. Radnik u Evropi, u proseku, košta oko 23 evra, dok je u osam zemalja nekadašnjeg istočnog bloka satnica ispod 10 evra.
„Razlog zašto je investitora još malo je u tome što investitori prvo gledaju koliki je nivo zaštite privatne svojine u određenoj zemlji, zatim koliko brzo njihova investicija može da se realizuje i da li mogu da jasno predvide troškove te investicije,“ kaže Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca. Tek posle svega ovoga, dodaje Rajić, investitori gledaju koliki je prosečni radni sat za datu državu i da li država daje neke subvencije uz investiciju.
Sa prosečnom zaradom od 390 evra, građanin Srbije morao bi da radi 13 godina da bi kupio stan od 50 kvadrata, pod uslovom da celu zaradu sklanja sa strane i ne potroši ni jedan jedini dinar. Za automobil vredan 14.000 evra, radnik u Srbiji morao bi da štedi čitavu zaradu tri godine.
Istraživanje Unije poslodavaca pokazuje da je malo radnika u Srbiji koji rade puno radno vreme, odnosno osam sati. Takvih je tek 9,4 odsto. Na uzorku od 242 kompanije u kojima radi skoro 15.000 ljudi, istraživanje je pokazalo da oko 17,4 odsto zaposlenih efektivno radi pet sati, 16,5 odsto svega tri sata dnevno, a 1,2 odsto njih efektivno je angažovano manje od jednog sata. U domaćim kompanijama 23,2 odsto radnika koristi pauzu dužu od jednog sata, a 22,9 odsto odmara se 30 minuta. Za godinu dana, čak 29 odsto zaposlenih traži šest do deset puta slobodan dan, a 25 odsto njih čak 16 do 20 puta, pišu Novosti.
