Niže cene nafte
Cene nafte na indikativnim berzama u SAD i Evropi su minimalno opale, a trgovci tom sirovinom danas će najveću pažnju obratiti na avgustovski izveštaj sa američkog tržišta rada.
Naftni barel od 150 litara pojeftinio je, na Merkantilnoj berzi u Njujorku, tri centa i vredeo je 108,34 dolara, dok je ista količina najvažnije energetske sirovine u Londonu kotirala 115,21 dolar, ili pet centi niže nego juče u zaključnom poslovanju.
U izveštaju sa berze u Njujorku, agencija AP ističe da naftni trgovci nisu bili raspoloženi za "krupnije korake", neposredno uoči današnjeg izveštaja o zapošljavanju u SAD.
Nafta je, kako ističe agencija Blumberg, poskupila, tokom protekle tri sedmice, pod uticajem učestalih pretnji američkih zvaničnika da će SAD bombardovati Siriju, zbog toga što je vlast te bliskoistočne zemlje navodno naredila upotrebu zabranjenog hemijskog oružja protiv pobunjenika.
Ekonomista kompanije GE Oriental financial group iz Hongkonga Francis Lun takođe smatra da su događaji u i oko Sirije glavni razlog najnovijeg rasta cena nafte, ali ne veruje da sledi "eksplozija" kotacija te sirovine.
Proteklih meseci naftni trgovci su dosta vodili računa o stanju zdravlja američke ekonomije koja je, prema mnogim ključnim pokazateljima, u sve boljem stanju.
Stopa nezaposlenih u SAD je, od početka ove godine, uglavnom opadala, jer je broj novozaposlenih ljudi bio veći nego što se očekivalo i to je, uz sve bolje pokazatelje o ekonmskom rastu, opredelilo američku centralnu banku (Fed) da najavi skorašnje "kresanje" stimulativnog programa za domaću privredu.
Fed sada mesečno kupuje vladine obveznice i hipotekarne hartije od vrednosti za oko 85 milijardi dolara, a ta suma bi mogla da bude i manja ukoliko, kao što se očekuje, američka centrobanka usvoji takvu odluku na sastanku svog rukovodstva 18. i 19. septembra.
Analitičari ukazuju da je stimulativni program Fed – a u značajnoj meri pomogao oporavak američkog tržista akcija, ali i celu ekonomiju, imajući u vidu da se primenjuje više od četiri godne.
