Zašto su Srbi majstori privatizacije?
Zbog nemogućnosti da na drugi način stabilizuju javne finansije sve zemlje regiona okrenule su se provatizaciji državne imovine. Slovenija prodaje sve što može, parlament je odobrio prodaju 15 kompanija u kojima država ima vlasničke udele, u BiH privatizaciji kasni, Crna Gora ubrzava prodaju državnih preduzceća, Hrvatska prodaje Hrvatsku poštansku banku i Croatia osiguranje, a u Srbiji je posao pri kraju i mogu se očekivati veća ulaganja, piše Poslovni dnevnik.
U Srbiji posao pri kraju
Predstavnici srpske vlade početkom ovog meseca potpisali su ugovor s kompanijom Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koja ulazi kao strateški partner u Jat Airways. Nije to jedini posao s ulagačima iz UAE: srpska vlada je pred potpisivanjem ugovora o strateškom partnerstvu s tamošnjom kompanijom Al Dahra, zainteresovanom za privatizaciju čak 11 velikih poljoprivrednih kombinata u Vojvodini. Pored prodajne cene koja još nije precizirana, mediji samo buduće investicije u infrastrukturu, opremu i navodnjavanje procjenjuju na oko 200 miliona evra.
Kako se čini, u budućnosti će biti i znatno većih ulaganja u tu zemlju. kako je Vlada Srbije stopostotni vlasnik Telekoma Srbije, koji je tržišni lider, a mediji njegovu vrednost procjenjuju na dve do tri milijarde evra.
“Naš je posao što se privatizacije tiče negde pri kraju, pored preduzeća koja se nalaze u restruktuiranju, u portfelju je ostalo još samo nekoliko velikih državnih kompanija, među kojima su Telekom Srbije, Galenika Zemun, Elektroprivreda Srbije i beogradski aerodrom Nikola Tesla. Za svaku od tih kompanija mora se doneti poseban zakonski akt koji će definisati način transformacije vlasništva. Ostala društvena preduzeća koja se ne prodaju ili ne nađu strateškog partnera u idućih godinu dana biće transformirana putem stečajnog postupka, prema akcijskom planu vlade”, rekao za Poslovni dnevnikje Ivan Paligorić iz Agencije za privatizaciju.
Potencijalnim investitorima ponuđeno je vlasništvo u Zlatari Majdanpek, proizvođaču kamiona FAP Priboj, mašinskoj industriji 14. oktobar Kruševac, proizvodnji alata Ivo Lola Ribar Beograd, u Fabrici vagona Kraljevo, tekstilnoj industriji Yumco.
Skupo kašnjenje u BiH
Prodaje se državna imovina i u BiH: Agencija za privatizaciju Federacije BiH (APF) u ovoj godini planira privatizaciju desetak kompanija, među kojima su Aluminij Mostar, Hidrogradnja, Energoinvest, Šipad Export-Import, Unis, Bosnalijek, Tvornica duhana Sarajevo, Energopetrol, Sarajevo-osiguranje i Remontni zavod Travnik. Zbog kašnjenja privatizacije desetak kompanija drastično je izgubilo na vrednosti, u poslednjoj deceniji izgubljen je kapital veći od pola milijarde evra.
U Republici Srpskoj brigu o privatizaciji vodi Investiciono-razvojna banka (IRB). Kako je početkom godine izjavila izvršna direktorka IRB-a Dragana Tučić, privatizacijom je u RS dosad prikupljeno 1,7 milijardi konvertibilnih maraka. Planom je predviđeno da preko berze budu ponuđeni na prodaju paketi deonica u 24 kompanije s manjinskim državnim vlasništvom i tri kompanije s većinskim.
Crnogorci ubrzavaju
Ubrzava se i prodaja državnih kompanija u Crnoj Gori. Početkom godine vlada je donela odluku o planu privatizacije, gde se navodi da se nastavlja priprema tendera, među ostalima, za Ulcinjske rivijere, Instituta crne metalurgije Nikšić te Budvanske rivijere, koja je vlasnik Svetog Stefana. Objavljen je tender za Kontejnerski terminal Bar, gde se javio ulagač iz Turske. Prodaje Jadranskog brodogradilišta u Bijeloj i Željezničke infrastrukture Crne Gore odgođene su za iduću godinu. Na osnovi odluka Saveta za privatizaciju i kapitalne projekte definisaće se status već objavljenih tendera za 85,9 posto novinskog izdavača Pobjeda Podgorica i Zdvrastvenog Instituta dr Simo Milošević Igalo za koji je bio zainteresovan i francuski Vichy.
Makedonci daju i vinograde
Makedonska Agencije za strana ulaganja, pak, prodaje 49 posto Makedonske pošte, kao i Duhanski kombinat Prilep. Zanimljiv je i vladin projekt ulaganja u čak 150 novih vinarija. Ulaganja su moguća u skijaški centar Popova šapka, gde već postoji hotel za 600 ljudi i 55 kilometara skijaških staza. Ulagačima se nudi i razvoj postojećeg skijališta u nacionalnom parku Mavrovo te gradnja skijaških centara u NP Galičica i Ponikve. Može se sudelovati u plinifikaciji Makedonije, kao i ulagati u niz hidroelektrana. Najskuplji od tih projekata, sistem hidroelektrana Vardarska dolina, vredan je čak 1,5 milijardi evra.
Pretendenti na Trepče
Početkom godine Kosovska agencija za privatizaciju zatražila je produžetak roka za prijavu na tender za kreditore u Kombinatu Trepča, na koji se dosad javila samo Beobanka. Svoj udeo u imovini Trepče zatražila je i vlada Kosova. Produženje roka zatraženo je zbog malog broja podnesenih zahteva i zato što se na ntender nisu javili “mogući pretendenti na imovinu Kombinata Trepča”. Sredinom avgusta Ministarstvo ekonomskog razvoja Kosova produžilo je krajnji rok za potpisivanje ugovora o privatizaciji 75 posto Pošte i Telekoma Kosova zato što pobednici na tenderu, nemački Axos Capital i britanski Najafi, koji su ponudili 277 miliona evra, nisu na vreme potpisali ugovor. Novi krajnji rok za potpisivanje je 30. septembar.
