Novi sistemi upravljanja otpadom

Iako je u Srbiji od 2010. godine izdato oko 1.500 dozvola za upravljanje otpadom, to je samo prvi korak u stvaranju celovitog sistema u zaštiti životne sredine, koji zahteva investicije i kvalitetan menadžment.

Nije reč o zatvorenom procesu, već oblasti koja traži ozbiljno preispitivanje i novi unapređen sadržaj, kaže za list Danas Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Druga faza je sertifikacija, dobijanje svih ekoloških standarda kako bismo mogli da garantujemo usluge industriji i podignemo ih na viši nivo.

Za upravljanje otpadom neophodne su investicije u tehnologiju, kvalitetan menadžment i integrisani sistem kontrole i praćenja tokova otpada, napominje Mitrović.

On dodaje da PKS, kroz izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, koji se sada nalazi u proceduri, traži rešenje za novi okvir u toj oblasti, za njegovu ekološku i energetsku upotrebu.

Treba pooštriti procedure za izdavanje dozvola, jer je netransparentni promet sekundarnih sirovina, nekontrolisani tok otpada podsticaj za kriminal. Zato je potreban nadzor i poreske policije i ekološke inspekcije.

PKS će tražiti da se poveća transparentnost, vršićemo pritisak na javna preduzeća koja su najveći generator tog otpada, a Ideja je da promet sekundarnih materijala ide preko modela eko berze.

Važno je i da kompanije počnu više da razmišljaju o zaštiti životne sredine i prihvatanju međunarodnih standarda, što je, uostalom, i obaveza prema EU. Nakon 2020. godine, sav otpad moramo da zbrinemo.

Srbija nema postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, i već sada moramo da počnemo da ga gradimo, a izgradnja tog postrojenja bi, prema rečima Mitrovića, koštala od 20 do 30 miliona evra.