Detroit kao primer zašto ne treba odlagati reforme javnog sektora
Kada je pre tri godine Grčka upala u finansijske nevolje, problem se ubrzo proširio i na ostale evropske zemlje, a mnogi su se čudili kako tako mala zemlja može aktivirati celokupnu kontinentalnu krizu. Grci su okarakterisani kao nacija utajivača poreza koja je godinama živela na visokoj nozi i to pozajmljenim novcem.
Portugalci, Italijani i Španci su insistirali pak na tome da su njihove finansije čiste, dok su se Nemci pitali kakve to veze uopšte ima sa njima? Sada je, čini se, piše The Economist, i Amerika u sličnom stanju poricanja da bankrot Detroita neće uticati na ekonomiju zemlje. Za svoje bogatstvo Detroit je najviše mogao da zahvali jednoj industriji – automobilskoj. General Motors, Ford i Chrysler, poznati kao Detroitska trojka, nekada su proizvodile gotovo sve automobile prodate u SAD-u. A sada, "zahvaljujući" konkurenciji automobilskih brendova koji dolaze iz zemalja van SAD-a, njihov udeo prodaje čini manje od polovine. Dugovi koje je grad gomilao tokom bogatih godina učinili su ga malim i siromašnim.
Propast Detroita je alarm i za fiskalnu situaciju u zemlji. Naime, u mnogim gradovima i saveznim državama u SAD-u postalo je nemoguće finansirati penzije i zdravstveno osiguranje, što se dogodilo i Detroitu. To je upravo pravi primer što se može dogoditi ukoliko se predugo odgađaju reforme u javnom sektoru jer gotovo polovina obveza Detroita odlazi na penzije i zdravstvenu negu za penzionisane radnike.
Američke savezne države, po pravilu, svojim građanima isplaćuju penzije na osnovu godina staža i poslednje plaće a taj novac obezbeđuje se iz fondova koji su osnovani za tu svrhu. Međutim, prema procenama države, iz tih se fondova može se pokriti tek 73 posto ukupnih penzija. U nekim saveznim državama stanje je mnogo gore pa taj postotak pada ispod 48.
Prema poslednjim procenama, o kojima piše The Economist, ukupna rupa u budžetu namenjenom penzijama u SAD-u iznosi 2.7 milijardi dolara, odnosno 17 posto državnog BDP-a. To još ne daje pravu sliku stanja, jer tu nisu uključeni troškovi zdravstvenog osiguranja za penzionere. U slučaju Detroita, račun za zdravstveno osiguranje građana (5,7 milijardi dolara) za gotovo dve milijarde dolara premašuje nedostatak novca zapenzije. A takve su poslednice zapravo nesretna nuspojava sretnog trenda, a taj je da Amerikanci žive duže.
Čišćenje nereda u lokanoj i državnoj upravi zasigurno će potrajati. Dobar početak je i presuda sudije u Detroitu da novi federalni zakon o stečaju pobije državni zakon po kojem se penzije ne mogu smanjivati, Mnogi gradovi poput Detroita neće moći daodrže data obećanja, a s obzirom na veličinu "crnih rupa" u budžetima, državne ili federalne vlade moraće da priskoče u pomoć.
Činjenica je da celokupni američki javni sektor još uvek posluje kao utopija. Nudi se niz prava, a ne postoji pravi plan za njihovu isplatu. Sve to na svojim leđima nosi privatni sektor, a Detroit je tek simptom mnogo veće bolesti.
