Ko je kriv za visoke direktorske plate?
Razlika između plata top menadžmenta kompanija i radnika čini se da je sve veća iz godine u godinu. Određeni podaci kažu da je godišnja zarada izvršnog direktora 354 puta veća od prosečne zarade zaposlenih.
Ova velika razlika vodi poreklo iz najveće i najprofitabilnije svetske konsalting kuće McKinsey iz čijih redova dolazi i novi ministar finansija naše države.
Ova fascinantna priča počinje istraživanjem o platama izvršnih rukovodilaca koje je naručio General Motors, navodi New York Observer. Konsultant kuće McKinsey Arch Patton otkrio je da u periodu od 1939. do 1950. godine zarada zaposlenih duplirana, dok je plata top menadžmenta porasla tek za 35 odsto.
Ova studija, objavljena i u Harvard Business Review, time je skrenula pažnju na zarade rukovodilaca promovišući ideju da veće plate i bonusi mogu biti način za privlačenje i zadržavanje najboljih ljudi top menadžmenta.
Iako je Pattonova filozofija bonusa nastala kao rigorozna analiza učinka, uskoro je krenula svojim putem. Usled popularnosti, ali i uticaja koji McKinsey poseduje, ideja je postala ukorenjena filozofija, kao i koncept da sa rastom kompanije treba da rastu i plate direktora. Do 1960. godine oko 60 odsto kompanija na području Sjedinjenih Američkih Država posedovalo je plan bonusa za top menadžment.
Rad i sama studija Arch Pattona kroz nekoliko godina od sprovođenja donosila je McKinsey-u deset odsto prihoda.
