Nema razloga da zaobilazite japanski restoran: Ovako se jede suši
Savršeno zdrava hrana sa malo kalorija i malo masti, postala je omiljen i brz istočnjački zalogaj na listi moderne i instant kuhinje. Suši je prvi put poslužen zapadnom svetu osamdesetih godina prošlog veka čemu je usledila prava pomama za ovim neodoljivim komadima poluspremljene hrane.
Tehnika štapića. Suši se služi na drvenim tacnama, jede se pomoću štapića (hašija) ili prstima. Prvi štapić učvrstite između domalog prsta i udubljenja između palca i kažiprsta. Njega ne pomerate. Onda uzmite drugi štapić i uhvatite ga sa tri prsta kao olovku. Držite ih paralelno i drugim štapićem hvatajte hranu. Lako je, samo bolje prvo vežbajte kod kuće.
Svoje štapiće nikada nemojte prinositi ustima druge osobe, jer upravo taj potez označava prenošenje pepela kremiranih osoba na tradicionalnim japanskim sahranama.
Deljenje štapića toleriše se samo između roditelja i dece i bračnih saputnika. Nikada ih ne držite uspravno iznad činije pirinča. U japanskoj kulturi to takođe odražava obred sahrane i svako takvo ophođenje jeste nepoštovanje jela.
Pet osnovnih pravila
Jedite suši u jednom zalogaju – dva zalogaja su prihvatljiva, ali čim suši podignete sa tanjira on se u isti ne vraća. Nikako nemojte ostavljati polovine zalogaja na svom tanjiru kako biste prešli na sledeću vrstu sušija. Tajna leži upravo u redosledu i načinu na koji se jede.
Ne preterujte sa soja sosom – potapanje sušija u soja sos je odraz nepoštovanja prema kuvaru, jer ostavlja utisak da originalni ukusi nisu dovoljno dobri bez sosa. Japanci tradicionalno polažu dosta u teksturu i suptilan ukus zrna pirinča, zbog čega bi takav postupak bio neoprostiv.
Koristite peškiriće – iako većina koristi štapiće, suši se tradicionalno jede rukama. Stoga, ukoliko vam kuvari donesu topao peškir pre večere, znajte da on služi za brisanje ruku.
Ne tražite viljušku i nož – U početku se suši jeo prstima. Tako da, ukoliko se ne pokažete vešti u baratanju štapićima, nije strašno. Odložite ih i jedite prstima. Nikada nemojte tražiti nož jer bi to značilo da je riba tvrda ili žilava, što je direktna kritika kuvaru.
Nemojte sve pojesti – koliko god uživali u ukusima sirove hrane, potrudite se da ostavite koji zalogaj u tanjiru. Ukoliko sve pojedete, poslaćete poruku šefu kuhinje da nije pripremio dovoljno hrane.
Izbor pića
Najčešći izbor koji vam se nudi u suši restoranima jeste tradicionalni japanski zeleni čaj – agari. Uz suši se pije i sake(vino od pirinča koje se služi hladno ili toplo, u zavisnosti od vrste). Pored toga u Japanu je kombinacija piva i ribe postala sasvim prihvatljiva i uobičajena. Ukoliko, ipak, spadate u red ljubitelja vina, onda svakako morate izabrati neko od suvih penušavih vina koja najbolje idu uz suši.
Za koji suši da se odlučite?
Postoji više vrsta sušija koji se razlikuju u punjenju i sastojcima. Pirinač je uvek glavni sastojak. Uz suši će vam najčešće poslužiti soja sos u koji se može dodati sitno naseckan đumbir i vasabi sos koji svojim ukusom podseća na vrlo ljut ren. Kao salata, preporučuje se salata od wakame algi koja se priprema od svežih morskih algi uz dodatak limunovog soka, šargarepe i soja sosa.
Nigiri– loptice pirinča sa komadićima tune, škampa, hobotnice i prženih jaja
Maki-zushi – veći komadi ručno rolovanog sušija
Futomaki-zushi – deblje rolnice umotane svežom vinovom lozom u raznim oblicima
Inside-out California roll – pirinač je sa spoljašnje strane i može biti ukrašen susamom
Gunkan-rolnice napravljene od pirinčai suve morske trave punjene morskim plodovima
Norimaki-vrsta sušija u kojem su sastojci urolani u algu
Oshi -riba i pirinač stavljeni zajedno u drvenu kutiju
Chirashi – jelo u kojem su riba, plodovi mora, pečurkei povrće slobodno raspoređeni na pirinču.
Najbolji suši na svetu
Ukoliko ste pravi, istinski zaljubljenik u sirovu ribu i ukoliko imate dovoljno novca da tragate za najkvalitetnijim suši ukusima širom sveta, onda svakako znate da najteži poduhvat predstavlja dolazak do jednog od deset mesta u restoranu Sukiyabashi Jiro, u podrumu jedne poslovne zgrade u Tokiju. Obrok koji priprema osamdesetogodišnji majstor sušija, Jiro Ono lično, sastoji se od dvadeset komada sirove ribe koji se služe jedan po jedan, a za koji je neophodno izdvojiti čak 400 dolara.
Bilo bi lepo i da naučite i par osnovnih japanskih fraza.
Arigato gozaimas – hvala puno.
Pre jela izgovorite Itadakimasu, a posle Gochisousama deshita.
Sumimasen – pomoći će da pozovete konobara
