Zašto Vlada Hrvatske sprovodi privatizaciju usred leta?
Privatizacije nekolicine velikih preduzeća u državnom suvlasništvu zaključene su baš usred sezone godišnjih odmora, iz čega se da iščitati prvenstveno vladina taktika izbegavanja ozbiljnije konfrontacije s javnošću.
Vreme godišnjih odmora mediji često nazivaju "sezonom kiselih krastavaca“ – ne događa se gotovo ništa vredno informisanja javnosti, malo je ko na radnome mestu, a novine ili program svejedno treba "napuniti“, piše Deutsche Welle.
“Ali, ovog leta mogla se primetiti neobično živahna aktivnost pojedinih delova hrvatske vlade, čiji su određeni ministri preduzimali radnje kakve u ovo doba nipošto nismo očekivali. Nažalost, u tim se slučajevima odreda radilo o privatizaciji nekih velikih javnih ili državnih preduzeća, mada je teško reći da to nije bilo izvedivo i ranije ili kasnije,” piše DW.
Tako DW navodi ekspresnu prodaju HŽ Carga, inače najisplativijeg segmenta Hrvatskih železnica, ministar saobraćaja i veza Siniša Hajdaš Dončić "aminovao“ na preko 30 stepeni Celzijusovih, a isto je uradio i ministar privrede Ivan Vrdoljak, oglasivši prodaju većinskog državnog udela u kutinskoj Petrokemiji. Takođe, u hodu je potvrđeno davanje autoputeva u koncesiju i definitivna privatizacija ostataka državnog finansijskog sektora.
DW se pita zašto su neki ministri žrtvovali svoj privatni komoditet – na koji ni oni svakako nisu neosetljivi – i ostali da rade dok se gro naroda odmara?
Zoran Malenica, sociolog s Pravnog fakulteta u Splitu, složio se s uvodnom pretpostavkom da je reč o izbegavanju publiciteta, i biranju nedelja kad je mogućnost burnije javne i medijske debate najmanja.
"O svim se tim potezima već ionako raspravljalo, javnost se oštro podelila, pa je bez sumnje reč o jako osetljivoj materiji“, smatra Malenica, dodajući kako ipak treba uzeti u obzir da je upravo ovu vladu dočekala zacelo najgora ekonomska kriza, ali takvo ponašanje ove vlade ipak nije isključivo njena specijalnost, jer su se prema njegovim rečima slično ponašale i prethodne, koje su se pak manje mogle 'vaditi' na krizne okolnosti“.
DW navodi primer kako su se nekadašnji hrvatski premijeri Ivica Račan i Ivo Sanader, više puta zaticali u krizi oko pograničnih odnosa, i to prvenstveno sa Slovenijom. Problem je, naravno, bio Piranski zaliv; strasti su se veoma lako rasplamsavale kad bi ta tema došla u prvi plan. Tako je u nekom trenutku brojnim političkim analitičarima upalo u oko da hrvatski premijeri – možda i u tajnom dogovoru sa slovenskim – forsiraju sukob upravo tokom udarnih letnih nedelja, kad ništa ne bi pretilo da zaseni željeni predmet spora. Jasno, s obe bi se strane zauzeo načelno krut stav, što je akterima garantovalo veću popularnost u njihovim sredinama.
