Koliko se može zaraditi na navijačima Bundeslige?
Počinje nova sezona fudbalske Bundeslige kojoj se ne raduju samo ljubitelji fudbala, već i gradski čelnici u onim sredinama koje imaju predstavnike u prvoj ligi. Na fudbalu i oni odlično zarađuju.
Po čemu ćete najlakše shvatiti da se u nekom nemačkom gradu subotom popodne igra utakmica Bundeslige? Pogledajte stanje na putevima i prugama koje vode prema stadionu. Gužve, kolone vozila okićenih navijačkim šalovima, prepuna parkirališta, još puniji vozovi u kojima fanovi zapanjujućim tempom prazne boce omiljenog piva – naravno onog proizvođača koji je i sponzor njihovog omiljenog kluba.
Fudbalski poklonici nisu samo ljubitelji ‘najvažnije sporedne stvari na svetu’. Oni su u očima industrije i lokalnih čelnika pre svega – potrošači. Kupuju karte javnog prevoza, konzumiraju kobasice s roštilja, piju pivo, izdvajaju novac za ulaznice na stadion, mnogi prenoće u hotelu kad se ide na gostovanje u neki udaljeni grad…
Prema procenama u Leverkusenu fanovi konzumiraju po 730.000 evra u proseku – i to za svaku od 17 utakmica koje Bayer odigra na domaćem travnjaku. Tako su gradski prihodi za svaku domaću utakmicu Bayera čak 29 puta veći od gradskih izdataka. U bilansu nisu uključeni troškovi angažmana policije na osiguravanju utakmica koje snose nadležne savezne pokrajine.
Leverkusen je tako u sezoni 2011/2012. na svom bundesligašu zabeležio 4,6 miliona evra čiste zarade.
Lokalni čelnici ne raduju se samo utakmicama koje Leverkusen odigra u BayAreni. Analitičari ističu da klubovi Bundeslige zapravo nisu više sportska društva u izvornom značenju pojma, već ekonomski faktori, firme koje sport nude kao svoj proizvod. A kao svako preduzeće i sportski klubovi plaćaju poreze, od kojih profitira lokalna zajednica.
Klubovi su subjekti koji stvaraju i radna mesta. U Bayeru iz Leverkusena u protekloj je godini bilo zaposleno 230 ljudi, a za svaku domaću utakmicu angažuje se još oko 1.100: hostesa za VIP-goste, redare, sigurnosno osoblje, ljude koji pomažu na parkinzima…
Svako takvo zaposlenje i radni odnos pozitivno deluju na stanje u gradskoj blagajni – grad ne mora da plaća socijalnu pomoć, a na svakoj plati i onoraru ubira i porez na prihod.
Uz poreske prihode često se zaboravlja i na druge načine na koje neki nemački grad profitira od prvoligaškog kluba. Marketinški stručnjaci često naglašavaju kako postoje i takozvani ‘soft’-faktori: i gradovi i ljudi koji žive u tim mestima profitiraju i od ugleda koji klub ima u široj javnosti.
Stručnjaci su izračunali da ‘marketinška vrednost’ koju fudbalski klub Bazer ostvari za grad Leverkusen iznosi 2,5 miliona evra. Kad bi Leverkusen reklamama na televiziji hteo da ostvari identičan učinak morao bi da plati 85 reklamnih spotova u okviru izveštavanja u Ligi prvaka. Preko nastupa Bayera tu reklamu Leverkusen dobije i – besplatno.
