Ne znamo kakvu hranu kupujemo
Već tri godine u Srbiji nije urađeno nijedno uporedno istraživanje ispravnosti i kvaliteta hrane, koja su "terala" proizvođače da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda.
Upravo su ovakve unakrsne kontrole, koje je sprovodio Pokret potrošača Beograda, uticale na proizvođače da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda, jer je samo pojavljivanje na „crnoj listi“ lošeg kvaliteta obaralo promet i do 50 odsto.
Dok su se ovakva ispitivanja radila, ukupna ispravnost ispitanih i ocenjenih uzoraka je povećana sa 24 odsto na oko 82 odsto, dakle, za gotovo četiri puta. Zato su strahovanja potrošača o tome kakva je ispravnost i kvalitet namirnica sada sasvim opravdana.
Postoji problem nedovoljne kontrole proizvoda iz uvoza, ali i domaćih proizvođača što povećava rizik da se kupe nebezbedne namirnice, smatra predsednik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević.
Program uporedne kontrole je grubo presečen kada smo otkrili ozbiljne propuste kod jednog broja proizvoda od mesa i mleka. Privredna komora Beograda, ministarstva poljoprivrede i trgovine, tada su se stavili na stranu loših proizvođača. Pod izgovorom da nema novca, projekat, koji su sufinansirale ove institucije, je prekinut.
Iskustva pokazuju da su nakon tih analiza proizvođači više vodili računa i kvalitet spornih proizvoda uglavnom se popravljao, a do sada nije osporen nijedan naš rezultat ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta. I u sudskim sporovima potvrđena je nespornost objavljenih rezultata Programa.
Problem nepouzdanog kvaliteta proizvoda od mesa iz uvoza nije samo u neodgovarajućem sistemu laboratorija, kažu u Pokretu potrošača, ističući da je on uslovljen pohlepom za profitom po svaku cenu.
Na njoj se uspostavlja zajednički interes uvoznika, prerađivača, trgovine, delova državnog aparata, laboratorija i pojedinih udruženja potrošača i njihovih saveza.
