Sumnjivo meso iz uvoza
Uvozimo mašinski okoštano meso, zamrznuto, kom rok upotrebe ističe, namirnice animalnog porekla u našoj zemlji pune su aditiva i raznih konzervanasa štetnih po zdravlje. Srbija nema sistem laboratorija i sredstva za kontrolu tih proizvoda, pišu Novosti.
U svežem mesu i nekim mesnim prerađevinama otkriveni su hormoni, antibiotici i sedativi, ali i soja, loj, kao i polifosfati, čija je upotreba zabranjena u svetu. Stoga građani sve više strahuju zbog gotovo dupliranog uvoza mesa iz sveta ove godine.
Šunke u crevu, pica-šunke, viršle, salame spadaju u vrlo „opasne“ prerađevine. Sumnju u startu izazivaju nelogičnosti da je recimo šunka duplo jeftinija od svoje osnovne sirovine – svinjskog buta.
To je zato što se na 100 kilograma buta doda 100 do 150 kilograma leđa, a da bi se ta masa ujedinila, dodaje se soja, plus polifosfati, kao i poboljšivači ukusa, glutaminati, emulgator „karagenan“, koji spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu.
Veliki broj potrošača s razlogom ima primedbe na kvalitet mesa i prerađevina, kaže za Novosti profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mladin Ševarlić.
Iako Srbija tvrdi da ima propise, koje je harmonizovala sa EU, nema sistem laboratorija i sredstava za kontrolu tih proizvoda, koja su potrebna da bi potrošači bili apsolutno zaštićeni. Posebno nema uvida u kvalitet uvoznog mesa. Osim toga, spominju se vrlo često lobiji između proizvođača i uvoznika.
Prema procenama stručnjaka, najmanje trećina uvoznog mesa završi u našim mesnim prerađevinama, jedan deo u ugostiteljskim objektima, a ostalo u prodavnicama.
Najviše primedbi je, dodaje Ševarlić, na uvoz mašinski okoštanog mesa, od koga se prave paštete, viršle, razne salame, pa na uvoz mesa iz Robnih rezervi zemalja u Evropskoj uniji na samom kraju isticanja roka upotrebe.
Sve više strepnji izaziva i uvoz mesa iz Brazila, Čilea i SAD, gde se dodaju veće količine hormona rasta u uzgoju stoke, pre svega kod piletine i govedine.
