Srbiji više novca iz IPA fondova
Srbija će u narednoj budžetskoj godini verovatno moći da iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) povuče nešto više sredstava, a nije ne moguće da Evropska unija finansira i neki kapitalni projekat u Srbiji.
Evropski finansijski okvir za period od 2014. do 2020. predviđa povećanje sredstava za te namene, a tome doprinosi i činjenica da je ulaskom Hrvatske u EU smanjena lista država koja dobijaju sredstva iz IPA fondova.
Iznos koji je EU namenjivala Srbiji kroz IPA fondove je u proteklih sedam godina rastao za oko dva odsto svake godine, a u 2013. dostigao je rekordnih 208 miliona evra.
Zamenik direktora Kancelarije za evrointegracije Ognjen Mirić očekuje da se takav trend nastavi i da će najveći deo tih sredstava biti potrošen na reformu javne uprave, infrastrukturne projekte od lokalnog i regionalnog značaja, mere zapošljavanja, socijalnu inkluziju i slično.
Trenutno se pregovara o budžetu EU za period 2014-2020. godine i, prema postojećim predlozima, taj budžet je 11,9 milijardi evra, što je 500 miliona evra više nego postojeći budžet IPA, izjavio je Mirić za Tanjug.
Ono što još ne koristimo, a novi budžet EU će nam omogućiti, to je današnja peta IPA komponenta, što su sredstva namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju, i nadamo se da će nam pristup tim sredstvima biti omogućen u novom budžetskom periodu, rekao je Mirić.
U predstojećem sedmogodišnjem budžetskom periodu EU, predviđa se i budžetska rezerva, a to su sredstva koja će biti raspodeljena onim državama koje najbolje napreduju u procesu evrointegracija i najspremnije su du apsorbuju taj novac.
Iako Srbija još nije članica EU nije nemoguće da će u narednim godinama uspeti da privuče sredstva i za finansiranje kapitalnih infrastrukturnih projekata, poput koridora 10 i 11.
EU ima program "Povezivanje Evrope" namenjen infrastrukturnim projektima, čiji korisnici mogu da budu i države nečlanice, pod uslovom da je projekat koji se realizuje od neposrednog interesa za EU. To bi možda mogao biti koridor 10, ili gasovod između Bugarske i Srbije, ili projekti na Dunavu, kazao je Mirić.
Da bi se takvi projekti realizovali mora da postoji projektno-tehnička dokumentacija, kako bi bilo jasno šta Srbija želi, koliko to košta i kakva bi korist bila za EU da se takvi projekti realizuju.
