Lokali zvrje prazni
Srpska prestonica ima ukupno oko 17 miliona kvadrata poslovnog prostora, a od toga je u ovom trenutku "višak" čak dva miliona.
Vlasnici muku muče da nađu podstanare, jer za zakatančene lokale i poslovna zdanja moraju sami da plaćaju troškove održavanja i komunalije, što nisu ni malo beznačajni iznosi.
Postoje zone poput Knez Mihailove (samo uz ulicu bez pasaža) koje drže cenu i nemaju problem sa manjkom zakupaca. Ali, na većini lokacija, čak i u centru grada, nije retkost da vlasnici izdaju poslovni prostor za džabe. Tačnije, ne ubiraju kiriju već je jedini zahtev da zakupac redovno izmiruje obaveze održavanja.
Kada se uz ekonomsku krizu uzme u obzir i papirologija, odnosno vreme koje investitor potroši na dobijanje lokacijske i upotrebne dozvole jasno je zašto investicija u ovom segmentu visokogradnje nema.
Jedino, postoji interes stranaca za izgradnju supermarketa.
Ali, u Srbiji nailaze na rampu, sapliću ih sa svih strana. Jasno je da bi dolaskom tih velikih trgovinskih lanaca bila pojačana konkurencija, što bi značilo snižavanje cena životnih namirnica. Ali nekome to ne ide u prilog.
Nekada su se lokali od 50 do 60 kvadrata u Beogradu iznajmljivali za 3.500 do 4.500 evra.
Sada se isti prostor teško izda i za upola manje para. Zakup kvadrata u najprometnijim ulicama teško dostiže 40 evra, dok na periferiji cena pada na ispod deset evra.
