Na Južnom toku do 800 miliona evra posla za srpske firme
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da bi domaće firme na izgradnji srpske deonice gasovoda Južni tok mogle da dobiju poslove vredne između 600 i 800 miliona evra.
Bajatović je na u konferenciji o gasovodu Južni tok kazao da će 15. septembra biti raspisani tenderi za izgradnju deonice Južnog toka u Srbiji, vredne 1,85 milijardi evra, a da bi radovi trebalo da počcnu
krajem novembra ili početkom decembra.
On je objasnio da je prvobitna procenjena vrednost radova od 1,7 milijardi evra povećana za 150 miliona pošto je sada bliži završetak glavnog projekta i mogu da se iznesu bolje procene.
"Mi ćemo formirati srpski konzorcijum od svih finansijski, ekonomski i u pogledu opreme spremnih firmi, da bismo uopšte mogli da učestvujemo", kazao je Bajatović.
On je kazao da će prihodi Srbije od Južnog toka biti oko 200 miliona evra godišnje, što znači da će se projekat brzo isplatiti.
Bajatović je kazao da će glavni deo Južnog toka kroz Srbiju biti dug 422,4 kilometra i da će biti izgrađena dva kraka, prema Republici Srpskoj i Hrvatskoj.
On je kazao da je i Makedonija izrazila želju da se izgradi krak Južnog toka kojim bi se snabdevali gasom iz Srbije, iako imaju mogućnost snabdevanja preko Bugarske.
Bajatović je podsetio da je pored izgradnje gasovoda Južni tok, planirano i povećanje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, izgradnja novog skladišta u Itebeju, kao i povezivanje dvosmerinim gasovodima sa Bugarskom i Rumunijom.
"Srbija može da bude srce energetskog transporta na Balkanu", kazao je on.
Bajtović je kazao i da je Južni tok jedan od, u geostrateškom smislu, najvažnijih energetskih projekata od Drugog svetskog rata u kojem će Srbija učestovati.
"Projekat gasovoda Nabuko je puk'o, što bi rekao narod, a poređenje gasovoda TAP preko turske i Južnog toka je kao poređenje muve i slona", ocenio je Bajatović.
Bajtović je kazao da će gasovod Južni tok omogućiti izgradnju gasnih elektrana u Srbiji i razvoja industrije koja koristi gas u proizvodnji, kao što su Petrohemija i Azotara, a već se razgovara i o ruskim invsesticijama u te projekte.
Dodao je da bi, prema njegovom mišljenju, iako nije isplativo, mogao da se gradi i krak gasovoda ka Crnoj Gori, "Naš plan, koji još nije odobrio Gasprom je i da se naprave terminali za utečnjavanje gasa u Pančevu i Baru", kazao je Bajatović.
Kako je istakao Bajatović, finansiranje izgradnje srpske deonice Južnog toka obezbeđeno je i dodao da će se keš učešće Srbije završiti sa već izdvojenih 105 miliona evra, a da će ostalo obezbediti Garsprom i ruske banke kroz projektno finansiranje.
Direktor projekta "Južni tok" Aleksandar Siromjatin potvrdio je informacije da će Gasprom finansirati realizaciju projekta u Srbiji.
"Finansiranje projekata Južni tok je praktično rešeno, ostalo je da rešimo neka praktična pitanja. Novac će biti obezbeđen iz kredita koji će dati pul ruskih banaka", kazao je Siromjatin.
On je istakao i da je obezbeđen novac za eksproprijaciju zemljišta, koja je preduslov za početak radova, i dodao da se ona odvija po planu.
"Ekspropijacija će biti završena u skladu sa rokovima, ali naravno ona deonica gde će prvo početi gradnja. Novac za buduće deonice trase će biti obezbeđen u budućnosti, tek sledeće godine", rekao je on.
Siromjatin je kazao se i da se ceo projekat odvija po planu, odnosno da je u Rusiji izgrađano 300 kilometara gasovoda od planiranih 3000, kao i da su počeli radovi na gasnoj stanici u Crnom moru.
Kako je objasnio Siromjatin, gasovod Južni tok završiće se u italijanskom gradu Trevizu gde Gasprom planira da napravi veliko postrojenje.
Gasovod Južni tok dopremaće ruski gas cevovodom ispod Crnog mora, a zatim kopnom, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije i Italije do potrošača u Jugoistočnoj Evropi i EU.
Izgradnja tog gasovoda koja bi trebalo da košta 16 milijardi evra, počela je decembra 2012. u Rusiji, a gasovod bi trebalo da proradi krajem 2015. godine.
Nosilac projekta je ruska državna kompanija Gasprom, a deo projekta u Srbiji realizovaće preduzeće Južni tok Srbije u kojem Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 odsto kapitala.
