Gde odlazi srpsko zlato?

Otkup zlata je na listi poslova pogodnih za pranje novca visoko kotiran, smatraju stručnjaci, pa s toga ne čudi porast broja radnji u Srbiji koje otkupljuju plemenite metale.

Kao pečurke posle kiše poslednjih godinu dana nikle su radnje koje otkupljuju zlato i srebro, a kako se cena zlata na berzama poslednjih godina gotovo učetvorostručila nema sumnje da su njihovi vlasnici napravili solidan biznis, piše list Danas.

Dobar primer za to je lanac radnji u vlasništvu dvojice hrvatskih državljana, Gold exchange koji je, za manje od godinu dana otvorio 76 radnji u Srbiji.

Vlasnici zlatara koji imaju i proizvodnju, nisu srećni što su dobili konkurenciju u ovakvim otkupnim radnjama, s obzirom na to da većina njih nema proizvodnju, iako bi to morali, bar prema relativno novom Zakonu o kontroli predmeta od dragocenih metala.

Direktorka sektora za kontrolu i nadzor u Direkciji za mere i dragocene metale Lucija Dujović, kaže za Danas da ta institucija vodi evidenciju o proizvođačima predmeta od dragocenih metala, ali ne i evidenciju o onima koji se bave samo otkupom.

Gde onda završi zlato koje otkupe oni koji se ne bave proizvodnjom. Zlatari koji su decenijama u tom zanatu, otkupljene dragocenosti uglavnom kosiste za svoju proizvodnju. Oni drugi ga prodaju, a veliki deo toga odlazi u inostranstvo.

Zlato se može izvoziti iz zemlje samo sa dozvolom Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. I to neobrađeno zlato, ono koje je u obliku poluproizvoda, praha, žica, traka, lomljeno, odnosno nemonetarno, kao i monetarno zlato. U Ministarstvu kažu da je za uvoz i izvoz zlata obavezno pribaviti dozvolu.

Ne postoje propisani posebni uslovi za bavljenje uvozom i izvozom ovih proizvoda, kao ni kvantitativna ograničenja. Dozvolu može da dobije preduzeće koje dostavi podatke tražene u zahtevu i uz traženu dokumentaciju, napominju za Danas u Sektoru za multilateralnu i regionalnu ekonomsku i trgovinsku saradnju.

Dozvola se izdaje na period od šest meseci, a u Ministarstvu kažu da broj i dinamika pojedinačnih isporuka u okviru dozvoljene količine nije ograničen.

Prošle godine je izdato devet dozvola za izvoz zlata i jedanaest za izvoz srebra. Izvezeno je 131,7 kilograma zlata u vrednosti od 3,2 miliona evra, dok je izvezeno srebra u vrednosti od 2,2 miliona evra, ističu u Ministarstvu.

U Ministarstvu kažu da su prošle godine izdali dozvole za izvoz u Sloveniju, Nemačku, Švajcarsku, Austriju, Makedoniju i Hrvatsku, s tim što je primetan porast zahteva za izvoz u Hrvatsku i Austriju.

Stručnjaci tvrde da je na listi poslova pogodnih za pranje novca, otkup zlata visoko kotiran i u ekspanziji, jer se, kako kažu, zatvara prostor za ulazak prljavog kapitala kroz privatizaciju.

U Beogradu se ovih dana za gram plaćalo od 1.800 do 2.500 dinara u proseku, biznis napreduje jer narod usled nemaštine prodaje porodični nakit, srebrnjake, zlatnike i slično, a, prema nezvaničnim podacima, samo su beogradske zlatare tokom prošle godine otkupile nekih 45 kilograma zlata.