Klasterski model – ključ uspeha

Udruživanje privatnog sektora i obrazovnih institucija u klastere je ključ uspeha i jedino na taj način  proizvodi iz Srbije će postati konkurentniji na globalnom nivou.

Najbolji klasteri Srbije u sektorima tekstila, metalske, automobilske industrije i informacionih tehnologija potpisali su Memorandum o saradnji kroz koji će, kako je rečeno, pokušati i da ostvare značajniji uticaj na državu u pogledu unapređenja poslovne klime i uslova za proizvodnju.

"Udružene u klaster, kompanije dobijaju veću mogućnost raspoloživih informacija, kako jedni između drugih tako i od strane relevantnih institucija sa kojima klaster sarađuje", objasnila je menadžerka FACTS klastera Slađana Milojević.

Ona je govoreći o značaju poslovnog udruživanja istakla, da su članice FACTS uštedele između 20 i 25 odsto u odnosu na dotadašnju nabavnu cenu osnovnog i pratećeg repromaterijala.

Predstavnik Vojvodina ICT klastera, Milan Šolaja naglasio je da će ova inicijativa pokazati da postoje modeli u Srbiji koji uspevaju i beleže odlične rezultate samostalno bez pomoći države. 

"Kroz odnos članova ostvaruje se veća konkurentnost preduzeća u jednom području, čime dolazi do jačanja regionalnog identiteta i međunarodnog ugleda", ocenio je Šolaja.

On je takođe objasnio da je prednost udruživanja u klastere zajednički nastup u inostranstvu, što doprinosi povećanju izvoza i boljem plasmana domaćih proizvoda.Prema njegovim rečima Klasteri Srbije okupljaju preko 400 preduzeća, zapošljavaju više od 22.000 radnika, i imaju promet od oko milijardu evra godišnje – od čega je skoro polovina izvoz.

U Srbiji trenutno postoji šest klastera – Automobilski klaster Srbije, IKT Mreža, Vojvođanski IKT klaster, Klaster modne i odevne industrije Srbije, Vojvodina Metal Klaster i Niški Klaster naprednih tehnologija.