Kako dolar utiče na dinar?
Dinar je za poslednjih mesec dana oslabio gotovo četiri dinara. Pad domaće valute, pre svega je posledica povlačenja investitora iz naših vrednosnih hartija, na kojima su odlično profitirali sa prinosom od 12 do 14 odsto, a mi imali stabilniju valutu. Nezainteresovanost za kupovinu obveznica nastupila je i u ostalim manje razvijenim zemljama, ali se kod nas dodatno pojačala smanjenjem referentne stope NBS, što je bio signal ulagačima da će imati manju zaradu na srpskim zapisima.
Da bi sprečila preveliko slabljenje dinara, centralna banka je za mesec dana prodala iz deviznih rezervi oko 200 miliona evra, ali je kurs imao rastuću putanju.
– Potezi koje su povukle Savezne američke rezerve, davno su signalizirani i znalo se da će doći do pada interesovanja za vrednosne hartije i kod nas i u ostalim zemljama – kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. – Zbog toga, mi nismo trebali da smanjujemo našu referentnu kamatnu stopu, jer je taj korak bio znak ulagačima da će manje zarađivati. S obzirom na to da i dalje imamo tretman visoko rizične zemlje za ovakvu vrstu ulaganja, investitori su iz dinara prešli u evre.
Ako je za utehu Narodna banka Srbije je u petak saopštila da slabljenje domaće valute nije samo karakteristika, niti osobenost Srbije, već gotovo svih zemalja u regionu koje imaju režim slobodno plivajućeg kursa.
– Slabljenje valuta zemalja regiona, kao i rastućih tržišta incirano je očekivanjima da će Savezne rezerve SAD od septembra započeti sa postepenim smanjenjem obima kupovine hartija od vrednosti i po tom osnovu smanjiti iznose dodatnog ubrizgavanja likvidnosti – kažu u NBS. – Na to su međunarodni investitori reagovali smanjenjem ulaganja u imovinu u lokalnim valutama, povlačenjem i povećanom tražnjom za devizama, što je dovelo do slabljenja našeg dinara, rumunskog leja, turske lire…
U narednom kratkoročnom periodu, kako navodi NBS, stabilizacija na deviznom tržištu obezbediće se otklanjanjem neizvesnosti u vezi sa budućom ekonomskom politikom, koja podrazumeva kredibilan program fiskalne konsolidacije i dosledno sprovođenje neophodnih reformi u javnom sektoru, a koji bi rezultirao značajno unapređenim privrednim ambijentom i atraktivnim za priliv stranog kapitala. Kako u formi stranih direktnih investicija ili u formi portfolio investicija, odnosno obveznica.
