Bez ‘medenog meseca’ Hrvatske i EU
Evropska unija Hrvatsku će 1. jula primiti u sumornoj atmosferi u kojoj sve više raste nezadovoljstvo prema institucijama u Briselu, a prethodno proširenje EU ostavilo je gorak ukus, piše francuska novinska agencija AFP.
Ogroman plakat s natpisom "Dobrodošla, Hrvatska" rasprostrt je unazad nekoliko dana na pročelju četraestospratne zgrade Evropske komisije. Ali, u dokumentu objavljenom 29. maja, evropsko izvršno telo upozorilo je da bi ubrzo moglo da pokrene postupak o prevelikom deficitu protiv Zagreba zbog prelaska gornje granice budžetskog deficita, piše AFP.
Dug Hrvatske predstavlja trenutno oko 54 odsto BDP-a, po Komisiji, ali bi trebalo da premaši 60 odsto 2014., iznad granica koju je odredio EU. Dok Zagreb računa s predviđenim rastom od 0,7 odsto ove godine i 2,4 odsto naredne godine, Komisija predviđa pad BDP-a od jedan odsto 2013. i slab oporavak (0,2 odsto) sledeće godine.
"Hrvatska se suočava s velikim izazovima u smislu obnove rasta, jačanja javnih financija i poboljšanja konkurentnosti", rezimirala je Komisija u svojem dokumentu.
Manje diplomatski, nemački najtiražniji dnevni list Bild, počeo je da napada Zagreb. "Dugovi, korupcija i visoka stopa nezaposlenosti, to je Hrvatska", napisao je nemački dnevnik predstavljajući tu zemlju "kao sledeću Grčku koja će progutati milijarde Berlina".
Pročitajte i >>> Bild: Hrvatska je sledeće groblje naših milijardi
Kako navodi francuska agencija, dižu se brojni glasovi u Evropi pitajući se o sposobnosti EU-a da integriše novu krhku pridošlicu u posebno teškoj ekonomskoj situaciji.
Hrvatska je prva zemlja koja ulazi u EU nakon Bugaske i Rumunije 2007. Te dve zemlje, najsiromašnije u Uniji, i dalje kaskaju. Korupcija je predmet zabrinutosti i sprečava Sofiju i Bukurešt da budu integrisane u šengenski prostor.
Nadalje, kako otkriva studija kompanije Ernst & Young objavljena početkom maja, Hrvatska zauzima drugo mesto među najkorumpiranijim evropskim zemljama, odmah iza Slovenije, jedine druge zemlje bivše Jugoslavije koja se pridružila EU 2004.
Zagreb ulazi u EU u trenutku sve izraženije nemilosti javnog mnjenja po pitanju širenja 'evropske porodice'.
Nekoliko meseci nakon pristupa Bugarske i Rumunije, gotovo polovina Evropljana bila je sklona budućem širenju Evrope na druge zemlje (49 odsto za, 39 odsto protiv). Od tad ta podrška opada, pa se u jesen 2012. mnjenje obrnulo u gotovo identičnim odnosima: 38 odsto za, ali 52 odsto protiv novog širenja.
U samoj Hrvatskoj razočaranje je realno, kako pokazuje slaba stopa sudelovanja na prvim evropskim izborima održanima u aprilu.
U svakom slučaju, smatra Corina Stratulat, stručnjak briselskog think-tanka European Policy Centre, "neće biti medenog meseca između Hrvatske i EU-a".
"Hrvatska će odmah morati da se dokaže, kako spram EU-a tako i spram regije Balkana", dodaje ona.
Hrvatska je već učinila brojne napore od trenutka podnošenja zahteva za pristup 2003, uključujući u području pravosuđa, borbe protiv korupcije i zaštite manjina, ističu u Briselu koji je, međutim, pozvao Zagreb da "nastavi svoje napore", piše agencija AFP.
