Dinarski zapisi prve žrtve višeg kursa
Pre dva dana prodata je samo četvrtina ponuđenih jednogodišnjih državnih zapisa kojima država puni budžet, tako da je sasvim izvesno da investitori ponovo zaziru od nestabilnog dinara.
Glavni ekonomista Hipo Alpe Adrija banke Jasna Atanasijević, izjavila je da su, prema izveštaju sa aukcije, banke bile te koje su kupile dinarske trezorske zapise sa prosečnim prinosom od 9,13 odsto.
Prema njenim rečima sigurno bi stabilniji dinar i očekivanja u tom pogledu doprineli da upisani iznos bude veći pri ovom nivou prinosa.
Odustajanje bankara od investicija u domaću valutu bilo je očekivano posle pada dinara od nekoliko procenata, smatra broker Nenad Gujaničić, dodajući da zapisi u dinarima nose nominalni prinos, a investitori računaju svoju realnu zaradu.
Za uređene ekonomije godišnji zapisi trezora ne nose rizik, ali u našem slučaju to nije tako jer se ne zna koju će vrednost domaća valuta da ima za godinu dana.
Prema rečima Gujaničića, ukoliko i sledeće emisije dinarskih zapisa budu manje, uspešne država će se okrenuti emitovanju evroobveznica.
U Eurobank EFG banci ističu da je pad dinara u poslednjih desetak dana i globalni zaokret u procenjivanju rizika kod zemalja u razvoju uticao na to da domaći i strani investitori traže atraktivnije prinose na dinar od trenutnih.
Sa druge strane, velike ekonomije beleže pad (EU, Japan), pa će globalni rast biti manji nego što je to prognozirano, što ima za posledicu rast prinosa na dolarskim hartijama od vrednosti.
Samim tim, novac se, privučen većim prinosima na dolarske hartije povlači iz svih ostalih valuta koje su do tada nosile visok prinos, a to su upravo valute zemalja u razvoju, smatraju stručnjaci EFG banke.
