Kako isplatiti otpremninu, ključno pitanje u novom Zakonu o radu
Do kraja godine očekuje se predlog izmena i dopuna Zakona o radu usaglašen sa stavovima socijalnih partnera – poslodavaca, sindikata i vlade, najavljuju u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Dok pojedini poslodavci traže da se procedura za otpuštanje radnika pojednostavi, iz tog ministarstva poručuju da zakonska rešenja treba da budu definisana tako da obezbede zaštitu zaposlenih.
Državni sekretar u Minstarstvu rada Zoran Martinović rekao je da će vrlo brzo sa socijalnim partnerima biti započete pripreme na izradi novog Zakona o radu i da se do kraja godine očekuje usaglašena forma.
"Rešenja koja ne budu usaglašena u okviru reprezentativnih udruženja sindikata i poslodavaca, neće biti predložena skupštini", istakao je Martinović.
Ključno pitanje oko kojeg će se Radna grupa dogovarati jeste način isplate otpremnine, i predlog je da se ona isplaćuje prema stažu koji je proveden kod poslodavca a ne prema ukupnim godinama radnog staža.
"Tim rešenjem praktično se onemogućava da jedan zaposleni za iste godine radnog staža može da ostvari otpremninu nekoliko puta tokom radnog veka", naveo je Martinović.
Na taj način, lakše će moći da se zapošljavaju stariji od 50 godina koji imaju određene kvalifikacije i sposobnosti koje ih preporučuju kod poslodavaca.
"Postoji zahtev velikog broja udruženja poslodavaca da se produži rad na određeno vreme sa 12 meseci na 36, ali još ne možemo reći da će to pitanje biti usaglašeno, imajuci u vidu da, ipak, institut rada na određeno vreme treba da bude izuzetak, a ne pravilo", objasnio je on.
Postoje predlozi, prema njegovim rečima, da se uvedu neki fleksibilni oblici rada, gde postoji mogućnost lakšeg zapošljavanja i otpuštanja, kao što su rad preko agencija za privremeno zapošljavanje, rad na daljinu, rad po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima…
"Nismo protiv toga da postoje takvi mehanizmi, ali svakako da rad na određeno vreme i rad na neodređeno vreme treba da budu definisani na način na koji će se postići efektivnija zaštita zaposlenih", naglasio je državni sekretar.
On je poručio da je neophodna reforma radnog zakonodavstva koja treba da omogući veći broj radnih mesta i privlačenje stranih investitora, ali svakako treba da se vodi računa i o zaštiti zaposlenih.
Direktor Unije poslodavaca Srbije, Dragoljub Rajić, smatra da je trećina članova Zakona o radu "zrela" za promene, da je potrebna veća fleksibilnost pri otpuštanju i primanju radnika, kao i manje formalizma i papirologije u tim procesima.
"Glavni uzrok malog zapošljavanja novih radnika su visoka opterećenja zarada, oko 63 odsto, što znači da poslodavac na svakih 100 dinara zaposlenom, daje državi oko 63 dinara za poreze i doprinose", istakao je Rajić.
I sam Zakon o radu veoma je restriktivan i garantuje nivo prava zaposlenom koji male firme, njih je 99 odsto u Srbiji, ne mogu da garantuju radnicima.
"U poslednje četiri godine u Srbiji se svaka druga firma gasi tokom prve tri godine poslovanja, i u takvim uslovima nemoguće je garantovati neke uslove koje sadašnji Zakon o radu predviđa", objasnio je Rajić.
To je, pre svega, isplata visokih otpremnina za sve godine radnog staža i rad na određeno vreme, koji je u svim zemljama u okruženju pomeren na period od dve do pet godina, a u Srbiji je još uvek na godinu dana.
Direktor Unije poslodavaca Srbije ističe da Srbiji treba Zakon o radu kao u SAD, Kanadi, Australiji, gde ima veliki broj malih firmi. Potrebno je prilagoditi zakon da poslodavci imaju veću fleksibilnost u ugovorima na određeno vreme, da ti ugovori budu na period do tri godine, što je neko srednje rešenje u odnosu na zemlje u okruženju, mišljenja je Rajić.
