Šta nam donosi sporazum sa Rusijom?
Sporazum o strateškom partnerstvu, kakav će Srbija potpisati sledeće nedelje sa Rusijom, trebalo bi da unapredi ekonomske i političke odnose dveju zemalja, a hoće li se ova očekivanja ispuniti zavisiće od volje obeju strana da zasuču rukave.
Sagovornici Novosti kažu da su strateški sporazumi danas politička “moda”, a sam potpis nije dovoljan da građani od njega osete konkretnu ekonomsku korist. Po pitanju spoljne politike Srbije, moglo bi se reći da takav dokument uspostavlja balans, osim ako ne posluži kao “smokvin” list.
Rusija ima strateško partnerstvo sa većinom bivših sovjetskih republika, zatim sa Kinom, Indijom, Španijom, dok je Srbija u poslednje četiri godine, ovakve ugovore potpisla sa Italijom, Francuskom i Kinom. Dokument pripreman tri godine potpisaće predsednici Rusije i Srbije, Vladimir Putin i Tomislav Nikolić 24. maja u Sočiju. U srpskoj delegaciji biće i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da osim saradnje sa Fijatom ne vidi da se nešto bitnije desilo otkako su Srbija i Italija strateški partneri, dok Nenad Popović, potpredsednik Skupštine i predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom, kaže da odluka o potpisivanju sporazuma o strateškom partnerstvu sa Rusijom ukazuje na snažnu i dugoročnu opredeljenost Srbije ka razvoju najboljih političkih, ekonomskih i kulturnih veza između naše dve zemlje.
