Sve manje radnika u agraru
U poslednje četiri godine, broj radnika u agraru smanjio se za trećinu, a najviše poljoprivrednika ostalo je bez posla u Vojvodini, dok je Zlatiborska oblast jedina zabležila blagi rast zaposlenih u ovom sektoru.
Velika otpuštanja u privatizovanim kombinatima i urušavanje stočarske proizvodnje, glavni je razlog ovako crnoj statistici u srpskom agraru, tvrde stručnjaci.
Srpska poljoprivreda u septembru 2008. upošljavala je 47.690 radnika, a ta brojka je u istom mesecu 2012. godina spala na 32.975 poljoprivrednika. U Vojvodini je tako bez posla ostalo 7.672 građana, što poljoprivrednika, što agronoma.
„Najveći broj poljoprivrednih preduzeća privatizovan je upravo na severu zemlje,“ kaže Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. „Prva stvar koju je većina kupaca kombinata uradila jeste otpuštanje radnika. Većina se okrenula samo ratarskom sektoru, gde je potrebno najmanje radne snage. Za stočarstvo je, recimo neophodno angažovati četiri smene radnika i to 365 dana godišnje. Upravo u tom sektoru, najviše ljudi je ostalo bez posla.“
Zlatiborska oblast jedina beleži blage pozitivne rezultate kada je u pitanju angažovanje poljoprivrednika. Tako se u Čajetini, recimo, broj zaposlenih u agraru povećao za 320 radnika.
„Na Zlatiboru i okolini, poslednjih nekoliko godina povećala se proizvodnja malina, pa je tako bilo potrebno veće upošljavanje kako sezonaca, tako i stalnih radika,“ dodaje Ševarlić. „Međutim, gledajući statistiku, verujem da ove godine ni tamo neće cvetati ruže, jer će i ta sorta ove godine, po svemu sudeći, zabeležiti neuspeh.“
