Evro bi mogao da nestane za pet godina
Evro, zajednička valuta 17 članica Evropske unije, srednjeročno gledano ima ograničene šanse da preživi i mogao bi da nestane u roku od pet godina, tvrdi glavni savetnik nemačke vlade za privredu Kai Konrad.
Time se, kako primećuje nemački radio Deutsche Welle (DW), prvi put iz štaba koji daje ekonomske savete nemačkoj vladi poručuje da evro, koji je uveden u promet početkom 2002. godine, više nije dugoročan projekat. Već dugo se nagađa kako bi nemačka kancelarka Angela Merkel mogla da se založi za napuštanje evra, a ova neuvijena procena iz krugova bliskih njenoj vladi potvrđuje, prema navodima DW, pretpostavke prema kojima ona ima plan B – u vidu izlaska iz evrozone.
Konrad je takođe izjavio da ranije proklamovani kurs štednje u članicama evrozone više ne funkcioniše i da će otpor takvoj ekonomskoj politici u najvećem broju zemalja monetarnog bloka biti sve snažniji, prenosi portal ekonomskih stručnjaka Deutschland Mittelstands Nachrihten.
DW izveštava, pozivajući se na domaće medije, da i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo sada priznaje da mere štednje u evrozoni i EU više nije moguće sprovoditi. Izgleda da se Merkel i Barozo mentalno već pripremaju za kraj evra, ističe DW, uz opasku da su najnovije ankete među građanima šest najvećih zemalja EU – o njihovom poverenju u tu zajednicu – sada na istorijskom minimumu.
"Dužnička i ekonomska kriza u Evropi ostavlja tragove", piše nemački Spiegel online, dok Evropski savet za spoljne poslove (EFCR) navodi da je samo u Španiji i Velikoj Britaniji skepsa prema EU još veća nego u Nemačkoj.
Anketa se, inače, zasniva na brojkama iz 2012. godine. U Španiji, gotovo tri četvrtine građana više nema poverenja u EU. Samo 20 odsto njih navodi da je kod njih prisutna tendencija da veruju u njene institucije. Još pre dve godine, 65 odsto građana Španije je verovalo u EU.
"Španci trenutno gaje veći pesimizam i od Britanaca, među kojima 69 odsto građana ne veruje u institucije EU, dok je 2007. u Velikoj Britaniji bilo samo 50 odsto takvih skeptika – i to je bio i evropski rekord", navodi se u izveštaju EFCR.
U Nemačkoj, prema najnovijem istraživanju raspoloženja njenih građana, 59 odsto ispitanih ne veruje u institucije EU, a pre finansijske krize je baš toliki broj građana verovao u njih. Ako se tome dodaju i brojke od pre pet godina, primećuje se da je skepsa bitno porasla otkako je počela kriza evra, jer pre početka krize samo 36 odsto Nemaca nije imalo poverenja u EU. U Italiji se nepoverenje gotovo udvostručilo – na 53 odsto.
U pet od šest zemalja nepoverenje je ubedljivo jače od poverenja, osim u Poljskoj, gde još postoji euforija zbog pristupa EU i činjenice da je ta država profitirala od novca iz zajedničke kase u Briselu. Ali, i u toj zemlji je poverenje u EU žestoko poljuljano i postoji samo među 48 odsto građana.
Šef kancelarije ECFR u Madridu Hoze Ignasio Toreblanka kaže da je šteta tako velika da nema razlike da li je reč o građanima iz zaduženih država ili iz država-poverilaca. Aktuelni podaci Statističke službe EU, Evrostat, pokazuju da je i pored štednje javni dug u 21-oj od 27 zemalja Evropske unije porastao. Ni Francuska ni Španija ove godine nisu uspele da ostanu ispod tražene granice deficita.
DW prenosi i izjavu Konrada da "države evrozone sada imaju slobodu da se zadužuju onoliko koliko hoće, pod uslovom da za te dugove same i odgovaraju".Prema rečima Konrada, bankarski sektor evrozone treba da bude otporniji na krize i najbolje bi bilo da se banke sasvim povuku iz državnog finansiranja.
