Za sanaciju posledica krize biće potrebna decenija
Trajno rešenje krize doći će samo onda kada političari prestanu da se oslanjaju na Evropsku centralnu banku i krenu u dalekosežne strukturne reforme, a savladavanje krize i njenih posledica biće veliki izazov u idućih deset godina, upozorio jeo guverner Bundesbanke Jens Weidmann.
U intervjuu za Wall Street Journal, Weidmann je da bi ECB mogao dodatno da snizi referentne kamatne stope ako novi podaci o ekonomiji na to ukažu. Upozorava da takav potez neće preokrenuti ekonomije evrozone. ECB ne može, kaže, brzo popraviti probleme.
"Svi pitaju šta još centralna banka može da učini, umesto da pitaju na koje ostale načine nosioci ekonomske politike mogu priodoneti", ističe Weidmann. Smatra da bi bruto domaći proizvod evrozone ove godine trebalo da zabeleži rast, delimično zbog brže globalne aktivnosti. "Međutim, mir koji sada vidimo mogao bi da bude opasan", jasan je Weidmann.
Nemački guverner nije jedini koji je zabrinut oko budućeg ekonomskog rasta. Njegove kolege iz ostalih centralnih banaka strahuju od posledica krize.
"Ne razumemo u potpunosti što se događa u razvijenim ekonomijama", izjavio je Lorenzo Bini Smaghi, bivši član izvršnog odbora ECB-a komentarišući sve lošije prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Guverner Bank of Englanda na odlasku Sir Mervyn King kazao je pak da postoji rizik da centralne banke previše obećavaju ili se dozvoljava da se od njih previše očekuje. MMF smatra da su potezi centralnih banaka bili apsolutno potrebni, ali upozorava da postoje rizici zbog navale jeftinog novca na tržištima. "Jednostavno rečeno, nalazimo se u neistraženom području", kazao je José Vinals, šef financijske stabilnosti u Međunarodnom monetarnom fondu.
