Koliko je Srbija izgubila ulaganjem u javna preduzeća
Gubici javnih preduzeća u proteklih deset godina koštali su poreske obveznike oko 4,2 milijarde evra, tvrdi Unija poslodavaca. Da je tim novcem kreditiran razvoj uspešnih i javnih preduzeća za deset godina bio bi ostvaren prihod od 12,6 milijardi evra.
Po računici Unije poslodavaca uložene 4,2 milijarde evra u razvoj privatnih firmi, sa kamatom od jedan odsto, pod uslovom da na svakih 20.000 evra odobrenog kredita preduzeće zaposli jednog suvišnog iz „državne firme”, srpska privreda bi ojačala, državni prihodi od poreza i doprinosa bi se znatno uvećali, smanjili bi se deficiti i zaduživanje na račun budućih generacija.
Posle 13 godina tranzicije u Srbiji i dalje postoji oko 1.300 preduzeća pod državnom kontrolom, ukazuje Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. Njihovo visoko učešće u bruto domaćem proizvodu, društvenom bogatstvu i zaposlenosti, negativno utiče na ekonomsku efikasnost, podstiče finansijsku nedisciplinu i korupciju. U još neprivatizovanim preduzećima, koja su u takozvanom restrukturiranju bez kraja, zapošljavaju 280.000 ljudi, angažuju oko pet milijardi evra društvenog bogatstva.
Arsić napominje da su njihovi rezultati izrazito loši, jer stvaraju samo 1,5 odsto BDP-a, a godišnji gubici su im oko 400 miliona evra. Pored toga, njihove neizmirene obaveze prema državi i javnim preduzećima iznose oko 1,5 milijardi evra. Status preduzeća u restrukturiranju, bar kako se navodi u Fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija, trebalo bi da se reši do sredine 2014. godine. Do tog roka treba da im se nađe strateški partner ili će otići u stečaj.
U prošlogodišnjem predlogu Fiskalne konsolidacije, koji je za vladu sročio Fiskalni savet, pisalo je da preduzeća pod državnom kontrolom dobijaju znatne direktne budžetske subvencije i na taj način doprinose povećanju javne potrošnje i deficita državne kase.
U međuvremenu nije urađeno mnogo, kaže Milojko Arsić navodeći da način upravljanja nije promenjen, nema promena cena usluga, a razlog je verovatno što su u uslovima političke neizvesnosti mnoge od neophodnih mera nepopularne.
Stručnjak Svetske banke Duško Vasiljević ocenjuje je da su problemi u poslovanju javnih preduzeća najčešće povezani s problemima u upravljanju, jer se na njima prelama više ciljeva, za razliku od privatnih preduzeća gde je cilj samo maksimizacija profita.
– Kod javnih preduzeća, uloga države je da ostvaruje profit, ali te firme su i instrument za sprovođenje javnih politika. Problem predstavlja podela odgovornosti nad javnim preduzećima među raznim ministarstvima i agencijama, uplitanje politike u njihovo poslovanje, slaba upravljačka tela i nedostatak odgovornosti za postignute rezultate – navodi Vasiljević.
Direktor ITM grupe Toplica Spasojević kao ključni problem ističe veliki uticaj politike na poslovanje i strateške odluke, ali pre svega korišćenje javnih preduzeća za očuvanje standarda građana. – Njihova funkcija se vidi za vreme predizborne kampanje, kada se zamrznu cene njihovih usluga ili se one i ne dižu zarad kupovine socijalnog mira. Rezultat je dubioza u koju su ta preduzeća upala. Ako država hoće da imaju socijalnu funkciju, neka to plati iz budžeta – kaže Spasojević.
