Javne finansije Srbije u prva tri meseca

Da bi se ostvario zacrtani plan prihoda, državna kasa bi do kraja godine mesečno trebalo da se puni sa 87 milijardi dinara, što je za 45 odsto više nego do sada.

Zabrinjava  i manjak u budžetu koji je u prva tri meseca ove godine dostigao gotovo 50 milijardi dinara. Istom dinamikom rasta deficit bi do jula mogao skočiti na 100 milijardi dinara, iako je do kraja godine planirano da iznosi 122 milijarde dinara.

Sad je već izvesno da je takav plan preambiciozan i da se do kraja ove godine može očekivati čak dvostruko veći deficit, do 200 milijardi dinara. Na ovaj scenario upozorio je i Fiskalni savet prilikom analize podataka u prva dva meseca ove godine.  

Nakon veoma loših rezultata u februaru kad su prihodi budžeta prilično podbacili (a ponajviše PDV), podaci budžeta naizgled su bolji u martu. Ali samo na prvi pogled. Prihodi od poreza su u januaru iznosili 61,3 milijarde dinara, u februaru su  pali na 42,8 milijardi dinara, da bi se u martu vratili na januarski nivo.

Iako je deficit upola manji u martu nego u februaru, njegov ukupan iznos u prvom tromesečju veoma zabrinjava jer je zaključno sa martom republički deficit porastao na 49,8 milijardi dinara, pokazuju poslednji podaci Ministarstva finansija.

Poreski prihodi budžeta na početku godine bili su manji od očekivanih, pa je u januaru i februaru prikupljeno 15 milijardi manje nego što je očekivano. Takođe, neizvesno je da  li će zbog negativnih trendova na početku godine Vlada uspeti da sklopi sporazum sa MMF-om, čija se poseta očekuje početkom maja.

Daleko od plana

Iako je krajem prošle godine Fisklani savet objavio da će deficit biti verovatno veći od planiranog za oko 25 miijardi dinara, uz ocenu da najveći rizik leži u planiranju javnih rashoda i optimističnom planiranju javnih prihoda, njihova analiza za januar i februar ove godine pokazala je da trendovi pokazuju da će javni prihodi u ovoj godini zakazati u odnosu na plan i više od njihovih očekivanja.

„Istini za volju, promene u sistemu naplate prihoda, pre svega u sistemu PDV-a, otežavaju analizu, pošto će neki prihodi biti nadoknađeni u kasnije proleće. Situacija je, dakle, prilično nejasna, ali bi osnovna ocena ipak imala pesimističan predznak. Prihodi bi mogli na nivou cele godine da podbace za tridesetak i više milijardi, pa bi se deficit formirao na višem nivou od planiranog, i to na oko 4,5 pa i više procenata”, zaključuje Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Od svih prihoda u odnosu na očekivanja najviše su podbacili porez na dodatu vrednost, porez na dobit, a problematične mogu biti i akcize. Prihodi od PDV-a u martu su iznosili 32 milijarde dinara, što je više nego u februaru kad su iznosili 18,6 milijardi dinara. Međutim, to je za četri milijarde dinara niže nego u januaru.

Za toliko je manje u martu inkasirano i od akciza u odnosu na početak godine. Od tog poreskog oblika u martu je prikupljeno 11,9 milijardi dinara, dok je u januaru prihodovano 16 milijardi dinara. 

U nadležnom Ministartsvu apeluju da se u februaru uоbičaјеnо ostvaruju naјniži prihоdi u gоdini.

“U skladu sa оčеkivanjima, u fеbruaru su оstvarеni niži prihоdi оd PDV-a u rеpubličkоm budžеtu. Ovo je pоslеdica оdlukе Мinistarstva da sе pоbоlјša likvidnоst, tako što se porez na dodatu vrednost vraća privrеdi za samо 30 dana, umеstо dоtadašnjih 45 dana, dоk sе prеtеžnim izvоznicima PDV vraća za svеga 10 dana”, kažu u Ministartsvu.

Napominju da je ta mera uslоvila јеdnоkratni pad prihоda оd PDV-a u prvоm mеsеcu primеnе tе оdlukе, ali dodaju da se takva situaciјa sе nеćе pоnavlјati u narеdnim mеsеcima.

Preliminarne analize stručnjaka pokazuju da nastali manjak nije posledica isključivo privremenih činilaca i da deficit neće biti u potpunosti nadoknađen u narednim mesecima.

Da nije nerealno očekivati da javni prihodi podbace smatra i Vladimir Gligorov, iz Instituta za međunarodne ekonomske studije.

“Pad prihoda je delimično posledica mera koje su imale za cilj da smanje poreski teret, tako da je to očekivano. Delimično je reč o stagnaciji ukupnog uvoza i posebno padu uvoza akcizne robe, što utiče na prihode od PDV i od akciza. Teško je reći hoće li se sve to moći nadoknaditi do kraja godine”, kaže Gligorov.

Ipak, posmatrajući fiskalnu politiku na početku godine, naš sagovornik ocenjuje: “Ne stiče se utisak da Vlada zaista teži da se drži zacrtanog cilja o fiskalnom deficitu, tako da bi trebalo očekivati da će i dalje tražiti i dodatne pozajmice gde god se mogu naći”.

Kriza javnog duga?

Tekući rashodi u martu su iznosili 76,4 milijarde dinara, što je povećanje za dve miljarde dinara u odnosu na prethodni mesec.

Vladimira Vučkovića, iz Fiskalnog saveta, ne brinu rashodi, jer ih za sada, kako kaže, država drži pod kontrolom. Zabrinjavaju prihodi koji su znatno ispod očekivanja.

Ako se gomilanje i prelivanje deficita posmatra pasivno, onda će to neizbežno značiti novo zaduživanje, a onda, kako ukazuje Vučković, od zaustavljanja rasta javnog duga u ovoj godini nema ništa.

“Za planirani deficit i vraćanje kamata i glavnice u ovoj godini bilo je predviđeno zaduživanje od gotovo pet milijardi evra, a ako deficit raste iznad plana onda će to zaduživanje biti još veće. To što se sada lako i relativno jeftino zadužujemo na međunarodnom tržištu ne treba da zavara. Situacija se može lako preokrenuti,  a dugovi i potreba za zaduživanjem će ostati”, upozorava on.

Javni dug na kraju prošle godine iznosio je 17,6 milijardi evra, i tako dostigao nivo od oko 60 odsto BDP-a, što je daleko iznad propisane granice od 45 odsto BDP-a.

Ekonomisti sve glasnije upozoravaju da je dinamika rasta javnog duga neodrživa i ističu da nam preti kriza javnog duga ukoliko se ne počnu kontrolisati nova zaduživanja.