Necarinske barijere kod izvoza srpske robe u Makedoniju
Srpske kompanije se u protekle tri godine suočavaju sa raznim vrstama necarinskih barijera prilikom izvoza u Makedoniju, najviše pšenice i brašna, što je u suprotnosti sa odredbama CEFTA sporazuma i principima tržišnog poslovanja, istakli su stručnjaci za Tanjug.
Takva situacija nanosi velike štete i gubitke kako srpskim tako i makedonskim firmama, naveli su privrednici, poručivši da srpske vlasti treba da preduzmu odgovarajuće mere. Poslednji slučaj zabeležen je kod izvoza pšenice iz Srbije u februaru ove godine, za koju makedonska Agencija za hranu tvrdi da sadrži nivo olova iznad dozvoljenog, što izvoznici i nadležna ministarstva iz Srbije demantuju.
Iz srpskog Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine najavili su da će, u slučaju da se takva praksa nastavi, biti prinuđeni da, pored upućenih dopisa makedonskim vlastima, pribegnu i drugim legitimnim merama u skladu sa CEFTA sporazumom. Prema informacijama udruženja "Žita Srbije", od 700 tona pšenice "zarobljene" na makedonskoj granici za oko 600 tona je postignuto rešenje na štetu srpskih izvoznika, jer su morali da snize cenu, a za oko 100 tona se još pregovora, rekla je Tanjugu savetnik u sektoru za multilateralnu i regionalnu ekonomsku i trgovinsku saradnju u Ministarstvu trgovine, Jadranka Zenić Zeljković.
Ona je podsetila da je potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine Rasim Ljajić već uputio dva dopisa makedonskim vlastima, i da su o svemu obavešteni i nadležni u CEFTA.
Domaći izvoznici tvrde da su urađene analize pokazale da nema povećanog sadržaja teških metala i da nadlezni organi u Makedonji odbijaju njihov zahtev da se ispitivanje ponovi u trećoj, neutralnoj, međunarodno ovlašhcenoj laboratoriji, navela je Zenić Zeljković. Prema njenim rečima, i druge zemlje u koje Srbija izvozi pšenicu i brašno strožije kontrolišu robu, i njihove analize nigde nisu pokazale povećane količine teških metala, odnosno olova.
U Ministarstvu poljoprivrede Tanjugu je rečeno da je pšenica iz Srbije prošlogodišnjeg roda najkvalitetnija u poslednjih pet godina, kao i da se ta žitarica redovno kontroliše. Prošle godine je iz Srbije u Makedoniju izvezeno 14.400 tona pšenice i svaku pošiljku je pratila potvrda o ispunjenosti uslova u pogledu bezbednosti hrane i hrane za životinje, podsetili su u Ministrastvu. Do sada je u 2013. godini izveženo više od 8.200 tona i svaku pošiljku je pratila navedena potvrda o ispunjenosti uslova u pogledu bezbednosti hrane i hrane za životinje, naglasili su u Ministarstvu.
U Pivrednoj komori Srbije upozorili su da se slična situacija ponavlja iz godine u godinu – makedonske vlasti ne puštaju kamione sa pšenicom iz Srbije i ne priznaju srpske laboratorijske analize o ispravnosti ove robe. Srpskim izvoznicima ostaju dve mogućnosti da se pšenica izveze u Makedoniju kao stočna hrana po ceni nižoj 40 odsto, ili da se uništi ili vrati u Srbiju, što nije preporučljivo, ukazali su u PKS.
Srbija je prijavila ukupno 21 različitu vrstu necarinskih barijera koje su primenile druge CEFTA potpisnice, dok je Srbija uvela 32 necarinske barijere od kojih je otklonjeno 26 ili 81 odsto. Srbija se njačešće suočava s problemom izvoza pšenice i brašna u Makedoniju, komponenti za hranu za životinje u BiH, cigareta na tržište Hrvatske, plasmana građevinske opreme i merkantilnog kukuruza na teritoriju Kosova i Metohije.
Necarinske barijere mogu ugroziti, čak i anulirati pozitivne rezultate postignute liberalizacijom trgovine, jer su one restriktivnije od carina, poskupljuju i mogu blokirati trgovinu, upozorili su u PKS. U okviru CEFTA konstatovano je da je najviše barijera prisutno u razmeni hrane, dok u razmeni industrijskih proizvoda za sada nema većih problema.
Foto: Wikimedia Commons
