Makedonija ne dozvoljava uvoz brašna i pšenice iz Srbije
Makedonske vlasti naknadno uvode različite propise kojima ne dozvoljavaju uvoz brašna i pšenice iz Srbije, kršeći CEFTA sporazum. Samo industrija brašna po ovom osnovu beleži gubitak od tri miliona evra godišnje, a što je još gore, ovaj svojevrsni bojkot obuhvata sve veći broj proizvoda iz Srbije.
U „Žitovojvodini“, poslovnoj zajednici koja okuplja najveće mlinove u zemlji, kažu za Blic da ih ovakvi potezi makedonske vlade koštaju oko 600.000 evra mesečno. „Praksa kojom se uvode razne uredbe i pravilnici kojima se onemogućava uvoz srpskog brašna traje već tri godine, i to oko pet meseci godišnje, a problem nikako da se konačno reši,“ kaže Zdravko Šajatović, zamenik direktora „Žitovojvodine“.
Praksa Vlade u Skoplju je da bojkotuje uvoz pšenice i brašna sve dok se srpske vlasti ne požale Cefti, nakon čega je potrebno da proteknu dva do tri meseca da bi o tome raspravljao Zajednički komitet Cefte, kada se pogubne barijere ukidaju.
Upućeni tvrde da je osnovni razlog zbog koga Makedonci stopiraju srpske žitarice snažan lobi tamošnjih proizvođača pšenice, a kako Blic saznaje, u samom vrhu vlasti su i ljudi koji u svom vlasništvu imaju velike mlinove.
Rasim Ljajić, ministar trgovine, kaže za Blic da je Vlada uputila pismo makedonskoj vladi u nadi da će se problem rešiti na bilateralnoj osnovi. „Ako na ovaj način ne uspemo da otklonimo sve nesporazume, ne preostaje nam ništa drugo nego da se obratimo Cefti,“ kaže Ljajić.
Međutim, pored ovih proizvoda, primetno je da je makedonska vlada početkom godine donela i uredbu kojom se traži dodatni sertifikat za uvoz soli iz Srbije namenjenjene ljudskoj upotrebi, a koji do sada nije bio potreban. „Nije uobičajena ni prevelika kontrola mineralne vode srpskih proizvođača, iako ona sadrži sva potrebna dokumenta. Na makedonskoj granici čak kontrolišu svaku isporuku,“ kaže Jadranka Zenić-Zeljković, viši savetnik u Ministarstvu trgovine.
