Zapad neće srpske banke
Šanse da domaće banke u državnom vlasništvu, koje su napakovale „debele“ gubitke, nađu kupca iz zemalja Evropske unije gotovo su minimalne.
Vreme najunosnije prodaje banaka, Grcima, Italijanima, Francuzima i Austrijancima, odavno je prošlo. Sada možemo da se uzdamo samo u domaće potencijale, a to su Komercijalna banka, Poštanska štedionica i AIK banka, a stručnjaci tvrde da bi trebalo više pažnje obratiti i na banke sa istočnoazijskog tržišta, pišu Novosti.
To potvrđuje i primer Razvojne banke Vojvodine koju će uzeti Poštanska štedionica. Nije, međutim, u pitanju klasično preuzimanje, već će se depoziti, oročeni i neoročeni, kao i krediti preneti na „surogat majku“. Zainteresovani za RBV bili su pre svih Unikredit i Sosijete ženeral, ali su odustali, jer strane banke nisu voljne za preuzimanja i klasično kupovanje banaka.
„Naše bankarsko tržište je preveliko,“ smatra Branko Živanović, profesor na Beogradskoj banakrskoj akademiji. „Deo bankarske infrastrukture sa radnom snagom je suvišan. Stoga su „iskrajanja“ banaka, bez značajnijeg preuzimanja infrastrukture i posebno zaposlenih budući scenario. Motiv je brzo i efikasno povećanje tržišnog učešća.“
Nešto se može očekivati, kako kaže Živanović, od ruskih bankarskih grupacija i arapskog kapitala koji će više insistirati na grinfild modelu ulaska nego na preuzimanju banaka.
„Najpoželjniji, a realan investitor, svakako je EBRD, koji je sve što je kupio prepakovao u kvalitetnu bankarsku strukturu i prodao,“ kaže Branko Živanović. „ Međutim, EBRD kupuje isključivo realnu i nedovoljno razvijenu aktivu. Na ovom planu realno je očekivati njegovu zainteresovanost za punktove u koje će biti smeštena najkvalitetnija aktiva i depoziti iz preostalih državnih banaka.“
