Nemačka je ‘slučajno’ zagospodarila Evropom
Nemačka dominacija u Evropi nije plod nekog smišljenog plana, ona nema nikakvu vojnu podlogu već ekonomsku, a sve se dogodilo slučajno, tvrdi poznati nemački sociolog Ulrih Bek, predavač na univerzitetu u Minhenu i London School of Economics.
Govoreći o stanju u Evropskoj uniji, Bek tvrdi da je očigledan raskol između zemalja evrozone i zemalja koje ne pripadaju evrozoni.
"Odjednom, na primer, Velika Britanija, koja je samo članica EU-a, ali ne i članica evrozone, gubi pravo veta. Tragikomično je kako britanski premijer pokušava da nas ubedi da je on još uvek taj koji je zadužen za menjanje stanja u Evropi", rekao je Bek.
Drugi raskol, ukazuje Bek, je onaj među zemljama evrozone jer je vidljiva značajna moć zemalja zajmodavaca i zaduženih zemalja.
"Rezultat toga jeste da je Nemačka postala najsnažnija ekonomija, najmoćnija država EU", objašnjava taj sociolog. Što se strogih mera štednje tiče, Bek tvrdi da one zaista doprinose podelama unutar Evrope.
"Kao prvo, imamo podelu između severnoevropskih zemalja i zemalja juga Evrope. Ovo je vrlo očigledno, ali pozadina, sa sociološkog stanovišta, jeste da je na delu preraspodela rizika s banaka, kroz države, na siromašne, nezaposlene i starije", tvrdi Bek.
Istovremeno, dodaje Bek, tu su i dve idelogije povezane sa politikom strogih mera štednje. Prva se zasniva na tzv. "Merkiavelijevom modelu", kombinaciji Nikola Makijavelija i Angele Merkel. Drugi element je taj da se nemačka politika štednje ne zasniva samo na pragmatizmu, već i određenim vrednostima.
"Štednja, kako vidimo stvara novi ideološki razdor jer se čini da ta strategija baš i ne deluje. Svedoci smo brojnih protesta", nastavlja Bek i ne zaboravlja pomenuti da, s druge pak strane, imamo "vrlo moćnu neoliberalnu frakciju u Evropi koja i dalje veruje da su stroge mere štednje odgovor na ovu krizu ".
Za njega je kriza evrozone dokaz da živimo u rizičnom društvu, ali ne na način da smo u situaciji da se borimo s nesigurnošću, već da smo u situaciji u kojoj nismo kadri da se borimo s nesigurnošću i posledicama koje stvaramo u društvu. Objašnjava da zbog uspeha modernizacije od 18. veka do 70-ih godina 20. veka sada "proizvodimo posledice na koje nemamo odgovore, poput klimatskih promena ili finansijske krize".
"Finansijska kriza je primer pobede posebne interpretacije modernosti: Neoliberalna modernost, nakon sloma komunističkog sistema, diktira da je tržište jedino rešenje i što više jačamo ulogu tržišta, tim bolje. Ali sada vidimo da se taj model urušava i da nemamo nikakve odgovore", zaključuje Bek.
