Zašto su ljuti uvoznici automobila?
Sporazum kojim je predviđena jeftinija kupovina modela „500L”, distributeri vozila ovih dana oštro kritikuju kao narušavanje tržišne utakmice.
Kako piše Politika, Srpska asocijacija uvoznika automobila i delova nije „tek od juče” nezadovoljna ponašanjem države Srbije i njenim merama kojima, smatraju oni, favorizuje kragujevačke mezimce. Politika podseća da su uvoznici pre nekoliko godina protestovali zbog bankarskih subvencionisanih kredita za kupovinu „zastave 10” alijas „punta”, kao i zbog uredbe o uvozu polovnjaka, da za uvoz standard bude minimum „evro-pet” za motore.
Međutim, kad uvoze, bilo ko od njih dobija takozvane eksportne cene, a oni mudro uvoze automobile s baznom opremom koji su u skali najjeftiniji. Priznaju da su, ekonomskim rečnikom, imali dobar profit a da im se sada to izmiče.
Politika navodi primer „fijat grande punta” pre nekoliko godina, koji se u Češkoj, dovezen iz Italije, prodavao za nepunih 7.000 evra, dok je kod nas, ista verzija, koštala – 13.000. Njihova trgovačka marža je bila – neobjašnjivo visoka.
Beogradski list podseća da uvoznici znaju da mnoge države „maze i paze” svoje proizvođače. Amerikanci su ogromnim i povoljnim kreditima spasili svoj Detroit pred bankrotstvom, Šveđani svoj „Saab” i „Volvo” oslobađaju poreza, indijska vlada za svaki izvezeni indijski automobil proizvođaču daje nagradu, a Kinezi se ne libe da kopiraju evropske proizvođače, da automobile prodaju sunarodnicima upola cene a država ih štiti od napada spolja i vodi trgovinski rat zarad zaštite svojih „umetnika”.
Poznat je, ne baš javno, podatak, da su naši uvoznici automobila, poznatog proizvođača iz srednje Evrope, do pre nekoliko godina imali prosečnu čistu zaradu od 3.000 evra po autu a sada, u krizno vreme samo 1.000. I u tome valjda leži povod za nezadovoljstvo, piše Politika.
