Poslodavci prijavljuju samo deo zarade
Zvaničnu platu iznad 65.000 dinara u Srbiji je prošle godine primalo 330.088 radnika, dok je istovremeno minimalnu zaradu od 20.010 dinara dobijalo najmanje njih 570.000. Ipak, i sindikalci i poslodavci upozoravaju na to da u ovom slučaju jezik brojki vara jer većina gazda i dalje prijavljuje samo deo zarade dok ostatak isplaćuje radnicima ”na ruke”.
– Ovakva praksa nije novijeg datuma, a glavni razlog zbog čega je i dalje dominantna jesu prevelika opterećenja zarada – smatra i Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata. – Zato i danas postoje prećutni dogovori između radnika i njihovih poslodavaca da ne prijavljuju celi iznosi zarada. Pravila se jedino još pridržavaju velike i društveno odgovorne kompanije, dok svi ostali ”zakidaju”.
U Poreskoj upravi kažu da nemaju tačne podatke koliko je radnika prijavljeno na minimalac. Prema poslednjim podacima, 95.000 njih je isplatilo i zarade i poreze i doprinose, 6.000 samo platu, a čak 97.000 je namirilo državu, a plate preskočilo.
U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je prošle godine prosečna srpska zarada bila samo 39.197 dinara, ali kada su poslodavaci dali državi sve što im je traženo ona ih je koštala – 54.447 dinara. Iz tog razloga je Unija poslodavaca Srbije, još 2009. podnela inicijativu republičkoj vladi da se plate rasterete, ali odgovora još nema.
– Porezi i doprinosi na zaradu umanjuju bruto platu za čak 64 odsto, što je jedno od najvećih nameta poslodavcima u Srbiji. U SFRJ su te dažbine bile između 28 i 32 odsto – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. – Skromnije oporezivanje od Srbije imaju i daleko razvijenije zemlje, kao što su Danska, Luksemburg, Irska… Pokazalo se da sve države koje traže opterećenja između 30 i 40 odsto imaju upola manje zastupljen rad na crno i samim tim duplo veće prihode u budžetu.
Rajić dodaje da se pregovara sa Vladom da se makar smanje opterećenja granama koje imaju niske profite i trpe najveću štetu:
– Poljoprivrednim proizvođačima, zanatlijama, tekstilnoj industriji i preduzetnicima bi bar u prve dve godine poslovanja trebalo smanjiti dažbine na 50 odsto, jer oni spadaju u sektore sa najnižim primanjima i njihova delatnost je niskoprofitna. Dobit farmaceutske industrije je najveća i kreće se do 18 odsto, u uslužnim delatnostima i građevinarstvu do 14, a u ovim granama između pet i sedam odsto. U Bosni i Sloveniji su na primer, tekstilcima upola smanjili poreska opterećenja i oni su sada najkonkurentniji na tržištu.
Poslodavci na celu platu plaćaju porez, ali doprinose za penzijsko, zdravstveno i za nezaposlenost plaćaju pola-pola sa radnikom. U evropskim zemljama, polovina koju zaposleni sami plaćaju odmah ”leže” na njihov lični račun, pa radnici raspolažu svojim novcem kako žele i plaćaju osiguranje po izboru. U Srbiji se, međutim, i te dažbine direktno sa poslodavčevog računa prebacuju u državne fondove.
