‘Fond solidarnosti’ za spas Kipra
Kiparski parlament kasno sinoć izglasao prve mere za spasavanje te mediteranske države od nelikvdnosti, posle nedelju dana finansijske paralize i dva dana pre no što u ponedeljak Nikozija zaključi plan pomoći sa svojim evropskim partnerima i MMF.
Znak značaja tog pitanja za Evropsku uniju je to što je samit EU-Japan, zakazan za nedelju, zvanično odložen i ministri finansija evrozone sastaće se u nedelju popodne u Briselu da nađu rešenje nove, kiparske krize.
Na Kipru, gde su banke zatvorene od 17. marta i gde su svi transferi novca privremeno zabranjeni, stanje je kritično za mnoge firme koje nisu u mogućnosti da plate dobavljače, niti da prime novac.
Na vanrednom zasedanju u petak uveče, kiparski poslanici su odobrili restrukturiranje bankarskog sektora, stvaranje "Fonda solidarnosti" privatnih preduzeća s državom, i ograničavanje kretanja kapitala da bi se izbegao pritisak na banke kada ponovo počnu da rade što je zakazano za utorak.
Poslanici su se razišli pred ponoć, ali nisu odredili dan i vreme za razmatrnje ostalih predloženih mera, među kojima je najspornije uvođenje posebnog jednokratnog poreza na uloge u bankama, koji bi mogao dostići 15 odsto za uloge veće od 100.000 evra, javila je državna televizija.
Kipar mora da sam nađe, do ponedeljka, svojih sedam milijardi evra – više od trećine svog godišnjeg bruto-domaćeg proizvoda (BDP), da bi dobio pomoć Evropske centralne banke (ECB) čime bi se obezbedila likvidnost hitno potrebna bankama Kipra, inače će odmah bankrotirati.
U utorak, Skupština je odbacia ideju o vanrednom porezu do 9,9 odsto na uloge u bankama, što je trebalo da donese 5,8 milijarde evra, u zamenu za pomoć od 10 milijardi evra trojke ECB-EU-MMF.
Restrukturiranje banaka ima za cilj da se odvoje dobri od loših dugova u ugroženim bankama, posebno u banci "Laiki", drugoj po veličini komercijalnoj banci na Kipru.
Po rečima jednog zvaničnika stranke predsednika Kipra Nikosa Anastasiadisa, garantovaće se za sve depozite do 100.000 evra, ali oni čiji ulozi u bankama su veći od toga, moraće da čekaju godinama dok ne dobiju sav svoj novac.
"Parlament će uskoro biti pozvan da donese teške odluke. Neki aspekti će biti bolni, ali moramo spasti zemlju", upozorio je predsednik Anastasiadis u petak, dok je njegov portparol uveravao da će Kipar ostati u zoni evra.
Porez na uloge u bankama čini još neizbežnojom nuždu da se uzme pomoć Rusije koja više nije izvesna. Posle dva dana razgovora u Moskvi sa kiparskim ministrom finansija Mihalisom Sarisom, Rusija je nagovestila da nije više zainteresovana za predloge Nikozije gde više na vlasti nisu reformisani komunisti. Premijer Rusije Dmitrij Medvedev uveravao je, međutim, da Rusija "ne zatvara vrata" za podršku Kipru, već da Nikozija mora da sa EU nađe rešenje za krizu.
"Fond solidarnosti" izglasan u petak uveče koristiće naročito gotovinu državnog penzionog fonda. Ali Nemačka odbija takvo učešće penzionih fondova. Po rečima portparola Ministarstva finansija Nemačke, "trojka" je takav predlog već odbila prošlog vikenda.
