Zbog sive i crne ekonomije u državnu kasu ne stiže 25 odsto prihoda
U sivoj i crnoj ekonomiji, u kojoj radi najmanje 400.000, a mnogo je verovatnije i 800.000 ljudi, stvori se skoro trećina ukupnog srpskog proizvoda. Kako nelojalno tržište ne uspeva da svuda mimoiđe državu, stručnjaci procenjuju da do „kase“ ne stigne oko 25 odsto prihoda, pišu Novosti.
Grubom računicom, na primeru prošlogodišnjeg republičkog budžeta, stiže se do štete od oko dve milijarde evra – dovoljno da se pokrije prošlogodišnji „minus“.
Toliko bi nam prihodi bili veći da su svi plaćali porez na dodatu vrednost, poreze i dohotke na rad, akcize i carine. Istina je i da nema zemlje bez nelojalne konkurencije, ali je prosečna stopa u zemljama Evropske unije oko 19 odsto.
„Mada ne postoje konkretni podaci, zaobilaženje poreza najzastupljenije je u sektoru sitne trgovine, usluga, kao što je razno servisiranje i zanatske delatnosti, u građevinskoj industriji i poljoprivredi,“ objašnjava za beogradski list Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku. „Takozvanu sitnu ekonomiju najteže je ubaciti u finansijski sistem, ali država od nje nije na prevelikom gubitku. Najviše štete imamo od sive privrede u velikim i srednjim firmama, koje ne plaćaju redovno poreze i doprinose.“
Najnovije istraživanje USAID o sivoj ekonomiji pokazuje da ako bruto domaći proizvod pada za jedan odsto, očekuje se povećanje neformalne ekonomije za 0,7 do 0,8 odsto. Znači da je samo prošle godine ona u Srbiji ojačala za jedan, a možda i 1,2 odsto.
„Svi kupci učestvuju u sivoj ekonomiji kada ne uzmu fiskalni račun,“ poručio je Milan Petrović, predsednik Srpske asocijacije manadžera i direktor „Centro štampe“. „Jedan od vidova je plaćanje na crno, a najgore je kada se radnicima uopšte i ne plaća. Siva ekonomija je i prodaja robe iz nelegalnih kanala. Mi godišnje damo osam miliona evra za doprinose i poreze na plate zaposlenih. U Beogradu, s druge strane, postoji preduzeće koje drži sedam kioska, koji rade neprekidno 24 sata dnevno. Zvanično imaju sedam zaposlenih, a malo je neverovatno da svi oni rade neprekidno. Svesni su da inspekcije gledaju kroz prste. Dolazimo u apsurdnu situaciju da naših 4.000 zaposlenih nećemo još dugo moći da zadržimo.“
Kada se gleda iz ugla obrazovanja, ukazuju stručnjaci, legalni rad je postao privilegija osoba sa srednjim i visokim obrazovanjem. Od zaposlenih bez ikakve škole, kako pokazuju podaci zvanične statistike, čak 72 odsto radi na crno.
