Operacija mozga jedno od rešenja epilepsije
Gotovo šesnaest hiljada epileptičara u Srbiji ima rezistentnu epilepsiju koja ne reaguje na terapiju lekovima. Za njih je jedino rešenje operacija, odnosno odstranjenje dela mozga koji je odgovoran za bolest.
U Srbiji su za četiri godine od kada je u Kliničkom centru počelo hirurško lečenje epilepsije, urađene svega 52 operacije. Nažalost, kapaciteti su mali, pa se godišnje obradi oko 150 pacijenata, od kojih su 30 do 40 kandidati za operaciju. Realno bi, kažu stručnjaci, trebalo da se uradi čak 5.000 zahvata.
Iako su se poslednjih godina pojavili novi lekovi za epilepsiju, oni pomažu kod samo deset odsto, odnosno kod dve hiljade najtežih bolesnika. Ostali su kandidati za operaciju.
Profesor dr Dragoslav Sokić, neurolog i načelnik Odeljenja za epilepsiju u Klinici za neurologiju KCS, kaže da za operaciju moraju da budu ispunjeni određeni uslovi:
– Pacijent može biti predložen za operaciju ako ne reaguje na lekove i pod uslovom da tim neurologa uspe da utvrdi koji je deo mozga odgovoran za problem, i da zahvat može da se izvede. Ako se promena nalazi blizu važnih funkcija u mozgu, tada se operacija ne radi.
Da bi se precizno utvrdilo da li i gde postoji bolestan deo mozga koji izaziva epilepsiju, veoma je važna preoperativna dijagnostika. U tom prvom krugu se otkrije gotovo 80 odsto bolesnika koji su kandidati za operaciju.
– Raspolažemo i metodom video EEG telemetrijom. To je postupak sinhronog snimanja bihevioralnog aspekta epileptičnih napada i registrovanja električne aktivnosti mozga tokom tih napada – objašnjava prof. Sokić.
Tek nakon što se analiziraju dijagnostički snimci, konzilijum neurologa, psihologa i neurohirurga utvrđuje da li je pacijent kandidat za operaciju. Operacijom se odstranjuje bolesni deo mozga, a nakon operacije pacijenti se vraćaju normalnom životu. Ipak, kod jednog broja pacijenata može doći do slabljenja jedne funkcije, najčešće pamćenja.
– Od sto urađenih operacija kod kojih predvidimo da će doći do oštećenja pamćenja, to se desi u deset odsto slučajeva. Te promene su veoma suptilne, pa oštećenje okolina ne može ni da primeti – objašnjava dr Sokić.
Efekti operacije su značajno veći: od 52 operisana pacijenta, 46 je potpuno izlečeno od epilepsije, dok intervencija nije uspela kod šest bolesnika.
– I kod pacijenata kod kojih operacija nije potpuno uspela vide se značajni pomaci, ali smatramo da je operacija uspela samo onda kada epilepsija nestane – kaže dr Sokić. – I operisani pacijenti, međutim, moraju da nastave sa terapijom lekovima. Jer, kod čoveka koji je dvadeset godina imao epilepsiju, zdravi deo mozga je postao podložan razvijanju nove epilepsije. Lekovima se zapravo sprečava razvoj bolesti u zdravom delu mozga.
Pošto zasad mali broj pacijenata stigne do hirurške intervencije, postoji interesovanje i za operacije u inostranstvu. Cena ispitivanja i operacije u nekom od evropskih centara iznosi oko 30.000 evra.
