Kako rešiti problem nenaplativih kredita?
Broj nenaplativih kredita od početka krize povećao se tri puta, pa tako svaki deseti građanin i svako četvrto preduzeće kasni u vraćanju pozajmice. Da li će se banke otarasiti problematičnih kredita, tako što će oni biti "prebačeni" na posebnu instituciju, ili će, ipak, morati svaka za sebe da se potrudi i problem reši pojedinačno sa svojim dužnicima, biće poznato posle Beogradske inicijative, koja treba da se održi za dva dana, najavio je viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić.
Ekonomisti pozitivno ocenjuju način pristupanja ovom problemu, kroz Beogradsku inicijativu, ali imaju različita viđenja mogućih rešenja. Tako Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, izričito smatra da bi bilo veoma loše da se svi problematični plasmani izvuku iz bilansa banaka i koncentrišu na jednom mestu, jer bi ceh na kraju platili poreski obveznici.
– To bi značilo nagrađivanje uprava banaka koje su loše upravljale rizicima i kažnjavanje banaka koje su to dobro radile, imale visoka pokrića loših plasmana i visoku adekvatnost kapitala – objašnjava Đukić.
– Svaka banka koja ima loše plasmane taj problem treba da rešava u neposrednoj komunikaciji sa klijentom i pronađe način da restrukturira dug. Mnoge banke to inače već rade, jer imaju želju da zadrže zdrave klijente.
Đukić ističe da su iskustva u svetu posle globalne finansijske krize pokazala da su halapljivi menadžeri mnoge banke doveli "pod led", a njihovo spasavanje morali su da plaćaju poreski obveznici.
– Mislim da je dovoljno što je naša država već dala 600-700 miliona evra za pokriće gubitaka u pojedinim bankama – napominje profesor Đukić.
Profesor Nikola Fabris, glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore, ističe da je za zemlje regiona i Srbiju značajno da reše problem nelikvidnosti realnog sektora koji predstavlja ozbiljnu barijeru privrednom rastu.
– Kroz Beogradsku inicijativu trebalo bi potražiti mogućnosti da se preduzećima koja su zapala u teškoće sa otplatom kredita pruže alternativni mehanizmi za otplatu – kaže Fabris. – To može biti produžetak roka otplate, nova kreditna podrška, otpis dela kredita, neki novi kolaterali…
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić ocenio je da bi imalo smisla da se formira posebna finansijska institucija koja bi "apsorbovala" problematične kredite, "gde bi došlo do čišćenja aktive banaka, odnosno oslobođanja onog dela koji je kontaminiran". S druge strane, kako smatra, moraju se obezbediti dodatni izvori, gde spada i eventualno korišćenje povoljnih eksternih izvora, da bi plaćanje moglo da se odloži na duži rok plaćanja i da se rasporede kreditne obaveze.
Narodna banka Srbije već je značajno izmenila propise koji se odnose na problematične kredite. Od 31. decembra prošle godine banke mogu da trguju dugovima preduzeća, prodajući potraživanja po kreditima nekim drugim firmama. I profesor Đorđe Đukić ističe da u svetu postoje privatne korporacije za upravljanje lošim plasmanima, koje uz diskont otkupljuju problematične kredite, mereći da li će ostvariti veću naplatu tih potraživanja nego što bi banka sama uradila.
