Velika licenca zatvara male pumpe
Udruženje „Benzinske stanice Srbije“ zatražilo je od Ministarstva trgovine i telekomunikacija izmenu Pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje trgovine naftom i derivatima, koji je na snagu stupio 1. januara prošle godine. „Primena novog Pravilnika već je dovela ili će u kratkom periodu dovesti do toga da 3.000 zaposlenih u ovim preduzećima ostane bez posla“ – navodi se u inicijativi Udruženja koje okuplja vlasnike 600 pumpi u Republici.
– Proverom smo utvrdili da takav pravilnik ne postoji ni u jednoj državi Evrope, verovatno ni u svetu. Međutim, na inicijativu za njegovu izmenu, upućenu ministru Rasimu Ljajiću 5. decembra prošle godine, nismo dobili nikakav odgovor, ni usmeni ni pisani – kaže Lazo Antonijević (61), član UO „Benzinskih stanica Srbije“ i vlasnik preduzeća „Helion“ iz Čačka.
On ističe da je u prošloj poslovnoj godini, zbog rečenog Pravilnika, prihod „Heliona“ bio umanjen 150 miliona dinara, zbog čega je preduzeće ubeležilo gubitak pa je vlasnik bio primoran da otpusti devetoro od ukupno 41 radnika.
Stari Pravilnik, inače, propisivao je gotovo istovetne tehničke uslove za skladištenje robe, ali sa izuzetno velikom razlikom u delu koji se tiče zapremine skladišta i rezervoara. Po starom, naime, skladištar je morao da raspolaže rezervoarima ukupne zapremine 2.000 kubnih metara (po 500 za evrodizel i benzine, 1.000 za tečni naftni gas), dva vozača i drugu obučenu radnu snagu kako bi mogao da se bavi trgovinom na veliko. Agencija za energetiku izdala je 300 tih, takozvanih „velikih licenci“ pa su i relativno male pumpe mogle da se uključe u isporuke, uglavnom tranzitne.
Međutim, po novom Pravilniku od svih veletrgovaca u ovoj oblasti zahteva se da imaju rezervoare ukupne zapremine 9.000 kubika.
– Da bismo danas prodali 100 litara goriva, odnosno 100 kilograma nekog derivata van našeg maloprodajnog objekta, potrebno je da imamo takozvanu licencu na veliko. Ali, ne znam da li toliko skladište ima bilo ko drugi osim NIS-a i ćerki firmi velikih multinacionalnih kompanija. Zato sad, kad hoćemo nekom starom kupcu u drugom gradu da isporučimo veću količinu goriva, moramo najpre da dovezemo robu u Čačak i pustimo kroz pištolj a zatim vozimo na odredište, u Beograd recimo. Ranije smo robu vozili direktno iz Pančeva u Beograd – objašnjava Antonijević.
On dodaje da su ti tranzitni poslovi, koji sa pojedinim partnerima traju i decenijama, omogućavali malim pumpama da prežive, „dok potreba prethodnog skladištenja ionako ne postoji jer se radi o skupoj robi“.
Vlasnici benzinskih stanica smatraju da su odredbe novog Pravilnika apsolutno nerealne „jer suštinski može da ih ispuni jedino NIS a.d.“, te da je tekst suprotan odredbama člana 21. Ustava Republike Srbije koji garantuje zaštitu od diskriminacije, i člana 82. Ustava kao garanta otvorenog i slobodnog tržišta.
– Prihvatamo nameru države da zavede red u našoj delatnosti, ali neke činjenice su prenabregnute. Naime, u 90 odsto slučajeva roba je kupovana od jedinog domaćeg proizvođača i odmah prodavana, bez skladištenja. Povrh svega, zakonodavac nema objašnjenje šta ćemo sa mazutom i bitumenom. Njih ne možemo da propustimo kroz pištolj jer se čuvaju i prodaju na temperaturi od 120, odnosno 220 Celzijusa – kazao je Antonijević.
